Page 602 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

SLATKJ KOREN. SLADIC . ..
603

Na stolonima se javlja tanko korenje razlicite debljine i duzine. a na
ko renju krtolasla zadebljanja, slieno kao i na koren1u drugih bibjaka iz iste
p~)J"()dlce. ";ema tome, s ladie vezuje indiferenlni atmosferski azol i na taj na-
cm ·popravlJa 1 obogaeu1e zemljgte azotnim jeainjenjima.

Iz rizoma, koji je i5pod same povr~ine zemlje, svakog proleea izbiia po ne-
koliko stabljika visokih 1-2 m. o.ivlja, a osobito gajena biljka, u gustom sklo-
pu obrazuje z b i j e nit e ~ k 0 pro hod a nee s tar, koji na prvi pogled
liei na mladu bagremovu ~umicu.

Stablji.ke su debljine maJog prsta, zilave, drvenaste i otporne, obrasle
lisCem koje je slicno bagremovom, ali je sitnije. Obicno ima 13 perasto raspo-
redenih lieki. One su po obodu cele. Lisee je pod prstima grubo i vrlo lepljivo.
Cvelovi su shnd, ljubicaste boje i graderui kao i U ostalih papilionacea. Ca~ica
je cevalSta, dvozuba i zupcasta. Krunica je bledoljubicasta. Ima 10 pra~nika. od
kojih je jedam slobodan; iznad pra~nika se vidi povijen gornji dec tucka. Plot!
je mala mahuna mrke boje, pljosnata, vrlo evrsta ,i 'kozasrta, rapava i gruba pod
prstima. Cveta u julu i avgustu.

Latlnsko !me sladiea iii slatkog korena je Glvcyrrhiza glabra. Potiee od
Srekog glykys = sladak i rrhiza=lkoren jer je koren biljke veoma sladak. Glab"a
na la tirnskom znaei gola.
I narodna imena u nas ukazuju na to da narod zna da je »korenjea ove
biljke slatko, da liei na mali bagrem. To se \'idi i iz stranih imena: solodkovij
ili lakiricnij koren (ruski), liquirizia (tal.) n!g/isse (franc.), liquorice (engl.),
Siissholz .(nem.) i dr.

Rasprostranjenost siadlea kod nas. - Siadie sam dosad zabeleiio kod
Slankamena, Beocina, Cerevica, Kanjire, Novog Beeeja, Horgo~a, Male Bale,
Srpskog Krsturil i jos na nekim mestima uz Tisu prema madar·skoj granici.
Na SajloVll, bLizu Novog Sada. ima podivljalog sladiCa po visokoj peskovitoj
obali 'starog ·rukavca Dunava.
Pocetkom juna 1948. nasao sam nekoliko stotina strukova sladiea kod
sela Gli ~ieeva, blizu Kavadara, u Makedoniji, pored druma, nedaleko od reke
Luda Mara, na peskovitom humoznom recnom nanosu, na jednoj njoiv.i pod jec·
mom. I to bi bio ostatak jedne klllture sladiea, jer starosedeoci kaiu da je
njiva pripadala nekom uglednom Tureinu, koji se pre 1912. god. odselio u Tur·
sku. Na njivi se godinama gaje razni usevi, ali pored svega toga sladie nije
bio uni~en.

Gajenje. - Sladie se gaji ili, bolje reei, jo~ ceMe razmnozava kao medi-
cinska biljka u Spanijoi, manje u Kalabriji, na Siciliji, u juinoj Francuskoj, En·
gleskoj i u nekim drugim evropskim zemljama, ali u manjim koliCinama. U
SAD se sladie pocinje gajiti naveliko, jer se koren sve vge traii ·i droga se mora
uvoziti za industrijll raznih napitaka, duvana za iva,kanje itd.

Sastav. - U svezem korenu ima oko 2% mineralnih i oko 0,4 do 1% mas-
nih materija, do 50% vlage, do 300/ 0 skroba, malo manitola, asparagina, gorkih
male rija, do 4% saharoze, jedan flavonski heterozid (l,ikvJritozid) kojd hidro-
lizom d~je gl,iikozu, ramnozu i dlihidroksi-flavanon. Slast i lekovitost korena po-
licll pre svega oct t riterpenskiih s aponozida, osobito g lie i r i z ,i n a (4-5%,).
Glidrizin se u slarticu nalazi u obIiku kaJcijumove .j amonijumove 501i. Tesko