Page 670 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

CEMERIKA
671

. Ber?a. - Kopa 'se eim precveta. Treba iSikopati ceo .rizom, zajedno s ko·
renJem (zllama). Ima 2-3 glave. Njih treba ostrim nozem odseci i vratiti u
ze.mlju. Na taj naein ee se bogata prirodna nalazista saeuvati od unistenja.
Rlzom s korenjem treba ocistiti od zemlje, ostataka lisCa, suvih, tnllih i mrtvih
delO\'a, oprati hladnom vodom, deblje rizome uzdui rase6i i sto pre osusiti. Ako
~e ~epo v.r me, mo.gu se ·rizomi nanizati na kanap i susiti na suncu. Najbolje
7
lh Je sUSltl u SUS11ICI na 40-45°C. Treba pazit.i da rizom bude brzo i potpuno
osuSen, da ne bi poplesnivio. VeCina al1kaloida cemerike su labilna estarska
jedinjenja, lako se raspadaju pod uticajem vode, viso ke temperature i ki·
seonika. .
Pogresno je shvatanje da korenje treba odstraaiti, jer zapravo u k o·
r e n j u i m a v is e a I k a 1 0 ida neg 0 uri zorn u. Treba pazi ti da u
drogi ne bude mnogo del ova glave, stabljike i lisea.
Pdlikom rada s eemeri,kom treba biti v.rlo oprezan: ne smeju se dirati
oei, nos i UlSta, na l.ice treba metnUJ!i mas,ku ,kad se u skladistu radi sa osu-
senim korenjem, a po zavrsetku rada ruke treba dobro oprati. Prilikom
mlevenja iii tucanja eemerike treba obratiti jos vise paznje.
Droga. - Osusen rizom (Veratri rhizama) je vrlo tv.rd, viseglav, 2-3 om
debeo, 3-8 em dugaeak, sivo-mrk. Na vrhu testa ima ostatke mca i stabljike.
Potpuno je 0 bra s tao do 10 em dugaekim ,i 1-4 mm debelim, smezura·
nim, naborima, mekim, sivo-zutim iii mrkim korenjem, ili su ostali sarno
oZiljci od njih.

Sastav. - Sadrii oko 1,5'10 smese alkaloida alkaminske s,teroiclne grade:
u .korenju do 2,5, u r,izomu do 1,3, a u trav·i do 0,05 / •• Osnavno strukturno
0
jezgro ISvih alkaloida zelene i bele eemerike je C - amino-alkohol alkamin.
27
Steroidni alkaminski alkaloidi rasprostranjeni su u biljkama iz nekoliko
[arnilija, osobito Ranunculaceae i Liliaceae. Od njih potieu otroV'nost j leko·
vitost ovtih biljaka, koje i kod nas iJl izobilju rastu i spadaju u nase najotrov-
nije biljke, sto se vidi i iz narodnih imena: eemerika, jadic ili jedic.

Upotreba. - Posle II svetskog ·rata, otkad je otkriveno hipotensivno
dejstvo eemerike, ona se izvozi, naj-v,ise u anglosak.sonske zemlje, gde se upo-
trebljava bilo cela droga ili aJkaloidi. Rede se daje sarna, a viSe u smesi sa
rezerpinom. rutinom, belim lulkom, imelom i drugim lekovima da bi se dobilo
kompleksno vazodilatatorno i hipotensivno dejstvo. Alkaloidi cemerike deluju
jos i depresivno i sedativno na srce.
U veterinarskoj medicini se daje uglavnom protiv vasiju, buva i drugih
insekata.

Napomena i opomena! - Cemerika je vrla atravna i zbog toga se ne
sme upotrebhjavati bez saveta ,lekara. Sto je 0 njoj o~de i'P~ toUko pisano,
razlog je potraznja eemerike za izvoz, st~ je za planmce ~azn~ kao doplm-
ska zarada. Osim toga, eemeriku kod nas JOs uvek upotreblJa·vaJu pro!lV vas-
Ijivosti i ,suge domaCih z,ivotinja (za vreme rata i ljudi), te su zabelcieni slu·
cajevi trovanja.

Narodna imena za Veratrum album: bela eemer.ika, bela emerika, bel,i
kukurek, bLjeli ,kukur.i.jek, boZzienja'k, gorska cemerika, zavlae.ni ,koren, kiha·
vac, planinska eemerika, prestrelen, eeremika. Za Veratru:n ntgrum: zdravac,
zdravinJak, kukurek, k ukurijek, cma eemerika, cma cmerika.