Page 393 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 393
- Не говори о томе, не мисли - рече јој окрећући њену руку у својој и старајући се да
скрене на себе њену пажњу; али она никако није гледала у њега.
- Ах, зашто нисам умрла, боље би било! - рече, и сузе, без јецања, потекоше јој низ оба
образа; али се трудила да се осмехне, да га не би огорчила.
Одрећи се ласкавог и опасног постављења у Ташкенту, било би, по пређашњим појмовима
Вронског, срамно и немогућно. Али сад, не премишљајући ни једнога минута, он га се
одрече; а опазивши код претпостављених да не одобравају његов поступак, поднесе одмах
оставку.
Кроз месец дана Алексије Александрович оста сам са сином у своме стану, а Ана с
Вронским отпутова у иностранство, не добивши развод, и одлучно се и одрекавши развода.