Page 396 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

I

Кнегиња Шчербацка налазила је да се свадба не може обавити до почетка поста, до
којега је остало још пет недеља, јер половина спреме не може бити готова до тога времена; а
није могла не сложити се с Љевином да би после поста било сувише доцкан, тим пре што је
стара рођена тетка кнеза Шчербацког врло болесна, и може умрети свакога часа, те би
жалост још одложила свадбу. И зато, решивши да спрему раздели на два дела, велику и малу

спрему, кнегиња пристаде да свадба буде пре почетка поста. Она одлучи да мали део спреме
припреми сада сав, а велики да испошље доцније; и веома се љутила на Љевина што никако
није могао да јој озбиљно одговори: пристаје ли он на то или не. Ова расподела била је
утолико згоднија што се младенци одлучише да одмах после свадбе иду на село, а тамо
ствари из велике спреме неће бити потребне.

Љевин се и даље налазио у стању лудила у којем му се чинило да он и његова срећа
сачињавају главну и једину сврху свега што постоји, и да сад нема потребе ни о чему да
мисли и да се стара, јер ће све радити и урадити за њега други. Штавише, није имао
никаквих циљева и планова ни за будући живот, остављао је да и то други реше, и знао да ће

све бити дивно. Његов брат Сергије Иванович, Степан Аркадијевич и кнегиња руководили су
га у свему што је требало да уради, а он се само потпуно слагао са свим што му је
предлагано. Брат је узајмио за њега новац; кнегиња му је саветовала да после венчања
отпутује из Москве; Степан Аркадијевич посаветова му да иде у иностранство. Он је на све
пристајао. »Радите што год хоћете, ако вам је то пријатно. Ја сам срећан, и моја срећа не
може бити ни већа ни мања, ма шта ви чинили«, мислио је. Саопштио је Кити савет Степана
Аркадијевича да путују у иностранство, и веома се зачудио кад она не пристаде на то, јер је у

погледу њиховог будућег живота имала неке своје одређене захтеве. Кити је знала да Љевина
на селу чека посао који он воли. Она, како је он видео, не само да није разумевала тај посао,
него га и није хтела да разуме. Али јој то ипак није сметало да тај посао сматра као врло
значајан. Знала је да ће њихова кућа бити на селу, и зато је желела не да иде у иностранство,
где неће живети, него онамо где ће бити њихова кућа. Ова одређено изражена намера
изненади Љевина. Али како је њему све било свеједно, он одмах замоли Степана

Аркадијевича, као да је то тобоже његова дужност, да иде на село, и да тамо удеси све што
треба, и с укусом, пошто он тако много укуса има.
- А, је ли - рече Степан Аркадијевич Љевину по повратку из села где је све удесио за
долазак младенаца - имаш ли ти уверење да си се причестио?

- Немам. А шта ће то?

- Без тога се не можеш венчати.

- Ах, ах, ах! - повика Љевин. - Па ја, чини ми се, девет година нисам постио. Нисам ни