Page 521 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

IX

- Дакле, каква нам је маршрута? Испричај нам понајлак - рече Степан Аркадијевич.

- План је овакав: сад идемо до Гвоздјева. У Гвоздјеву је с ове стране блато са шљукама; а
иза Гвоздјева настају дивни ритови са дивљим паткама, а нађу се и шљуке. Сад је врућина, а
ми ћемо таман предвече (двадесет врста) стићи, и свршити вечерњи лов; ту ћемо преноћити,
па сутра на велика блата.

- А зар успут нема ништа?
- Има; али бисмо се задржали, а и врућина је. Има два дивна месташца, само мучно да ће

се што наћи.
Љевин је и сам хтео да сврати на та месташца, али су она била близу куће, могао их је он
сам увек обићи; а и мала су била, тројица не би имали простора да гађају. И стога је криво
говорио кад је рекао да ће тамо мучно чега бити. Дошавши до малог блата, Љевин хтеде да га

прође, али искусно ловачко око Степана Аркадијевича одмах оцени мочвару која се видела с
пута.

- Како би било да свратимо? - рече он показујући на рит.
- Молим вас и ја, Љевине! Како је дивно! - поче молити Васењка Весловски, и Љевин не
могаде не пристати.

Још нису успели ни да стану, а пси су већ летели ка блату, престижући један другога.

- Крак! Ласка!...

Пси се вратише.
- Тројици ће бити тескобно. Ја ћу остати овде - рече Љевин надајући се да ништа неће

наћи, осим вивака, који се дигоше испред паса и премећући се у лету жалосно плакаху над
ритом.
- Ах, не! Хајдете, Љевине, хајдемо заједно! - звао је Весловски.

- Збиља је тескобно. Ласка, натраг! Ласка! Неће вам требати оба пса?

Љевин остаде крај кола и са завишћу посматраше ловце. Ловци прођоше цело блато. Осим
једног прдавца, и вивака, од којих Васењка уби једнога, у риту не беше ничега.

- Ето видите, није да ми је било жао блата - рече Љевин - само смо губилл време«
- Ипак је било пријатно. Јесте ли видели? - говорио је Васењка Весловски невешто се

пењући у кола с пушком и вивком у рукама. - Како сам га славно убио! Зар не? Хоћемо ли
скоро стићи на оно право?
Коње одједном тргоше, Љевин удари главом о цев нечије пушке, и разлеже се пуцањ.