Page 568 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 568

кнегињица  Варвара,  да  би  променила  разговор,  журно  поведе  реч  о  петроградским
  познаницима, и сетивши се такође онога што јој је Вронски некако срачунато говорио у врту
  о своме раду, Доли разумеде да је с тим питањем о друштвеној делатности скопчана некаква
  интимна свађа између Ане и Вронског.

      Ручак, вина, услуга, све је то било врло лепо, али је све било онако како је Доли виђала да
  бива  на  званичним  ручковима  и  баловима,  од  којих  је  одвикла,  све  је  имало  карактер
  безличности  и  усиљености  -  и  стога,  у  обичан  дан,  и  у  малом  кругу,  то  је  произвело
  непријатан утисак на њу.

      После ручка седели су на тераси. Затим почеше играти lawn tennis. Играчи се поделише у

  две партије, и распоредише се на брижљиво уравњеном и набијеном kroketgraundu,                                 [231]   с
  обе стране затегнуте мреже са позлаћеним стубићима. Дарја Александровна покуша да игра,
  али дуго није могла да уђе у суштину игре, а кад је ушла, била је толико сустала да седе с

  кнегињицом  Варваром  и  поче  само  посматрати  играче.  Њен  партнер,  Тушкјевич,  такође
  изостаде;  али  остали  дуго  наставише  игру.  Свијажски  и  Вронски  играли  су  врло  добро  и
  озбиљно. Оштро су мотрили на добачену им лопту, вешто притрчавали лопти нити хитајући
  нити  оклевајући,  ишчекивали  скок,  и  пажљиво  и  срачунато  подухватајући  лопту  ракетом
  пребацивали је преко мреже. Весловски је играо најгоре. Он се много жестио, али је зато
  својом веселошћу одушевљавао играче. Његов смех и узвици никако нису престајали. Скинуо

  је, као и остали мушкарци, по допуштењу дама, капут; његова крупна, лепа прилика, у белим
  рукавима од кошуље, са руменим ознојеним лицем, нагли његови покрети - остајали су као
  урезани у памети.

      Кад  је  Дарја  Александровна  те  ноћи  легла  да  спава,  чим  би  затворила  очи,  видела  је
  Васењку Весловског како се залеће по крокетграунду.

      За време игре Дарја Александровна беше невесела. Није јој се свиђао онај шаљиви тон
  између Ане и Васењке Весловског, ни она општа неприродност одраслих кад сами, без деце,
  играју дечје игре. Али да не би кварила расположење других, и да би некако провела време,
  она, пошто се одмори, уђе опет у игру и претвараше се да је весела. Целога тога дана чинило
  јој се као да игра на позорници са бољим од себе глумцима, и да њена рђава игра квари целу
  ствар.

      Доли је била дошла у намери да проведе код Ане два дана, ако јој се допадне. Али пред
  вече, за време игре, она се реши да се врати сутрадан. Тешке материнске бриге, које је успут
  тако мрзела, сад јој се, после једног дана проведеног без деце, појавише већ у другој боји и
  мамљаху је к себи.

      Кад је Дарја Александровна, после вечерњег чаја и ноћне вожње на чамцу, ушла сама у
  своју  собу,  скинула  хаљину,  и  села  да  за  спавање  намести  ретку  своју  косу,  осети  велико
  олакшање.

      Беше јој чак непријатно да помисли како ће Ана доћи к њој. Желела је да буде сама са
  својим мислима.
   563   564   565   566   567   568   569   570   571   572   573