Page 573 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XXIV

- Утолико је потребније да уредиш свој положај, ако је могућно - рече Доли.

- Да, ако је могућно - рече Ана одједном сасвим друкчијим, тихим и тужним гласом.
- Зар је развод немогућан? Мени су говорили да твој муж пристаје.

- Доли, ја немам воље да говорим о томе.

- Лепо, нећемо - похита да каже Дарја Александровна, опазивши израз патње на Анином
лицу. - Видим само толико да сувише мрачно гледаш.

- Ја? Ни најмање. Ја сам врло весела и задовољна. Ти си видела, je fais des passions. [234]
Весловски...

- Да, право да ти кажем, не допада ми се тон Весловског - рече Доли, желећи да промени
разговор.

- Ах, није то ништа! То голица Алексија, и то је све; он је дечко, и сав је у мојим рукама;
управљам њиме како хоћу. Он ти је као и твој Гриша... Доли! - она одједном промени
разговор - ти кажеш да ја мрачно гледам. Ти и појмити не можеш. Ово је одвећ страшно! Ја се
трудим да уопште не гледам.

- Али мени се чини да треба гледати. Треба учинити све што се може.

- А шта се може? Ништа. Ти кажеш: треба да постанем женом Алексија, и да ја не
мислим о томе. Ја не мислим о томе! - понови она, и румен јој изби на лицу. Она устаде,
исправи груди, тешко уздахну и поче ходати својим лаким кораком тамо - амо по соби,
застајући покаткад. - Ја не мислим? Нема дана ни часа кад ја не мислим, и не укоревам себе
за оно што мислим... јер мисли о томе могу довести до лудила. До лудила - понови она. -

Када размишљам о томе, заспати не могу без морфијума. Али добро. Да говоримо мирно.
Кажу ми - развод. Пре свега, он ми га неће дати. Он је сад под утицајем грофице Лидије
Ивановне.

Исправивши се на столици, Дарја Александровна сапатнички - болећивим лицем
окреташе главу пратећи Ану која је ходала по соби.

- Треба покушати - рече тихо.
- Рецимо и да покушам. Шта то значи? - и она изрече мисао, очевидно хиљаду пута
претресану и напамет научену. - То значи да ја, која га мрзим, премда признајем своју
кривицу пред њим, и сматрам га великодушним - ја да се понизим и да му пишем... Ну,

рецимо, да се присилим и урадим и то. Шта ће бити? Добићу или увредљив одговор, или
пристанак. Лепо, добила сам пристанак... - Ана је у то време била на удаљеном крају собе и
тамо застала радећи нешто око завесе на прозору. - Добићу пристанак, а си... син? Њега ми