Page 565 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

су ствари онолико колико и од Весловског. Ана, Свијажски, кнегињица и Весловски - били
су подједнако гости који се весело користе оним што је за њих ту спремљено.

Ана је била домаћица само у вођењу разговора. И тај разговор, веома тежак за домаћицу
при малој трпези, са лицима као што су управник и архитекта, лицима из сасвим другог
света, која се труде да се не збуне пред необичним луксузом, и која не могу узети дуго учешће
у општем разговору, тај тежак разговор је Ана водила са својим обичним тактом,
природношћу, и чак и са задовољством, како је запазила Дарја Александровна.

Разговор се поведе о томе да су се Тушкјевич и Весловски возили сами на чамцу; и
Тушкјевич поче причати о последњој веслачкој утакмици Јахт - клуба у Петрограду. Ана,
сачекавши прекид, обрати се одмах архитекти, да би га извела из ћутања.

- Николај Иванович био је изненађен - рече она за Свијажског - како је одмакла нова
грађевина откако је он последњи пут био овде; ја сама, иако сваког дана одлазим, увек се
чудим како то брзо иде.

- Са његовом екселенцијом пријатно је радити - рече смешећи се архитекта (он је био
пристојан и миран човек, свестан своје вредности). - Сасвим друкчије него имати посла с

губернијским властима. Тамо где би власт исписала читав рис хартије, ја грофу само
изложим ствар, поразговарамо, и све је са две - три речи свршено.
- Американски начин - рече Свијажски смешећи се.

- Да, тамо се здања подижу рационално...

Разговор пређе на злоупотребе власти у Сједињеним Америчким Државама, али га Ана
одмах скрену на другу тему, да би управника извела из ћутања.

- Јеси ли видела кадгод машине жетелице? - обрати се она Дарји Александровној. - Били
смо да гледамо баш онда кад смо тебе срели. И ја сам их тада први пут видела.

- Како дејствују? - упита Доли.
- Сасвим као маказе. Даска са много малих маказа. Ево овако.

Ана узе својим лепим, белим и прстењем покривеним рукама нож и виљушку, и поче
показивати. Јасно је видела да се из њеног објашњења ништа не може разумети, али знајући
да говори пријатно и да су јој руке лепе, она настави објашњење.

- Пре ће бити као перорези - шалећи се рече Весловски, не спуштајући очију с Ане.

Ана се једва приметно осмехну, али не одговори њему. - Је л’ те да су као маказе, Карло
Фјодоричу? - обрати се управнику.

- О, ја - одговори Немац. - Es ist ein ganz einfaches Ding [220] - и поче објашњавати
конструкцију машине.

- Штета што машина и не везује. Видео сам на Бечкој изложби, па и везује жицом - рече
Свијажски. - Оне су практичније.

- Es kommt drauf an... Der Preis vom Draht muss ausgerechnet werden [221] - и Немац,
[222]
изведен из ћутања, обрати се Вронском. - Das làsst sich aus-rechnen, Erlaucht. - И Немац
се већ маши руком у џеп где му је стајала књижица с оловком, у којој је он све израчунавао,
али сетивши се да је за ручком, и приметивши хладан поглед Вронског, он се уздржа. - Zu