Page 593 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XXXI

Новоизабрани губернијски предводник, и многи из победничке партије нових, ручали су
тога дана код Вронског.

Вронски је дошао на изборе, једно стога што му је било досадно на селу и што је требало
Ани објавити своје право на слободу; друго стога што је требало помоћи на избору
Свијажскога, и тиме му се одужити за услуге на зимским изборима; а највише зато да строго
испуни све обавезе племићког и спахијског положаја који је за себе изабрао. Али он никако
није очекивао да ће га ова изборна ствар тако занимати, да ће га тако такнути у живац, и да ће
тако добро моћи да ради тај посао. Он је био сасвим нов човек у кругу племића, али је
очевидно имао успеха, и није се преварио кад је мислио да је већ стекао уплив међу

племићима. Његов утицај појачали су: његово богатство и углед; изврстан стан у граду, који
му је уступио његов стари познаник Ширков, који се занимао финансијским стварима и који
је отворио врло напредну банку у Кашину; одличан кувар Вронског доведен из села;
пријатељство с губернатором, који му је био друг и то друг кога је Вронски протежирао; а
највише - његово просто понашање, једнако према свима, које врло брзо примора већину

племића да измене своје мишљење о његовој тобожњој охолости. Вронски је осећао да је
сваки племић, с којим се упознао, постајао његов присталица, осим оног заврнутог
[243]
господина ожењеног Кити Шчербацком, који му, à propos de bottes, са бесном пакошћу
изговори читаву масу неумесних глупости. Вронски је јасно видео, а и други су то
признавали, да је успеху Невједовског врло много допринео он, Вронски. И празнујући сада
за својим столом избор Невједовског, њега обузе пријатно осећање тријумфа због успеха
свога изабраника. Сами избори тако га привукоше, да је већ мислио, ако донде буде ожењен,
да се после три године и сам кандидује - као год што му се прохтело да сам учествује на
тркама, пошто је добио награду за коња којег је јахао џокеј.

Прослављали су и џокејеву награду. Вронски је седео у зачељу стола, десно од њега
млади губернатор, почасни генерал. За све присутне, губернатор је био домаћин губерније,
који је свечано отварао скупове, који је држао говоре, и, како је Вронски видео, који је код

многих изазивао поштовање и удварање; за Вронског, пак, то је био Каћка Маслов - такав је
надимак имао у Пажевском корпусу - који се збуњивао пред Вронским, и кога је Вронски сад

гледао mettre à son aise. [244] С леве стране седео је Невједовски, са својим младим,
непоколебљивим и јетким лицем. Према њему се Вронски држао просто и достојанствено.
Свијажски је свој неуспех подносио весело. То чак није био за њега неуспех, како је он

сам говорио, обраћајући се с чашом у руци Невједовском: није се могао наћи бољи
представник новог правца којим треба да пође племство. И према томе, све што је поштено,
како Свијажски рече, стоји на страни данашњег успеха и слави га.