Page 589 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XXX

Свијажски узе Љевина под руку и оде с њим својој групи.

Сад се Вронски више није могао обићи. Он је стајао са Степаном Аркадијевичем и
Сергијем Ивановичем, и гледао право у Љевина који се приближавао.
- Врло ми је мило. Чини ми се, имао сам задовољство да вас видим... код кнегиње
Шчербацке - рече он пружајући руку Љевину.

- Да, ја се врло добро сећам нашег сусрета - рече Љевин, и поцрвеневши дубоким
црвенилом окрете се одмах и поче разговарати с братом.

Осмехнувши се овлаш, Вронски настави да разговара са Свијажским, очевидно немајући
ни најмање жеље да с Љевином ступа у разговор; међутим Љевин, разговарајући с братом,
непрестано се обзираше на Вронског, смишљајући о чему да почне разговор с њим, да би
загладио своју грубост.

- При чему је сад ствар? - упита Љевин обазревши се на Свијажског и Вронског.

- При Сњеткову. Треба да се одрече, или да пристане - одговори Свијажски.

- А он, је ли пристао, или није?
- У томе баш и јесте ствар, што није ни ово ни оно - рече Вронски.

- А ако се одрече, ко ће се кандидовати? - упита Љевин погледајући у Вронског.

- Ко год хоће - рече Свијажски.

- Хоћете ли ви? - упита Љевин.
- Само не ја! - збунивши се рече Свијажски, и баци уплашен поглед на јеткога господина
који је стајао поред Сергија Ивановича.

- Па ко ће? Невједовски? - рече Љевин, осетивши одмах да је погрешио.

Испало је сад још горе. Невједовски и Свијажски били су два кандидата.

- Ја, ни у ком случају - одговори јетки господин.
То је био Невједовски. Свијажски упозна с њим Љевина.

- Шта, и тебе пецнуло у живац? - рече Степан Аркадијевич намигујући Вронском. - То је
врста трке. Може се кладити.

- Да, то човеку трза живце - рече Вронски. - И кад се једном латиш посла, желиш да га
урадиш. Борба! - рече, натмуривши се, и притегну своје снажне јагодице.

- Ала Свијажски зна ствари! Тако му је све јасно.
- О, да - расејано рече Вронски.