Page 590 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Наступи ћутање, за време којега Вронски - јер је требало гледати у нешто - погледа у
Љевина, у његове ноге, његов мундир, затим у лице, и опазивши мрачне очи управљене на
њега, рече, тек да нешто каже:

- А како то да ви, стални сеоски становник, нисте мировни судија? Видим да нисте у
мундиру мировног судије.

- Зато што ја сматрам мировни суд за лудачку установу - одговори мрачно Љевин, који је
све време ишчекивао случај да се упусти у разговор с Вронским, те да заглади своју грубост
при првом сусрету.

- Ја не мислим тако. Напротив! - са мирним чуђењем рече Вронски.
- То је играчка - прекиде га Љевин. - Мировне судије нису нам потребне. За осам година

ја нисам имао код њих никаква посла. А ако сам и имао, све је решено наопако. Мировни
судија удаљен је од мене четрдесет километара. За посао који стаје две рубље, ја морам да
шаљем пуномоћника који стаје петнаест рубаља.

И он исприча како је сељак украо млинару брашно, и кад му је млинар то рекао, сељак га
је тужио за клевету. Све што је Љевин причао, није имало места и било је глупо. Још док је
говорио, он је то осећао.

- О, то вам је велики особењак! - рече Степан Аркадијевич са својим најбадемастијим
осмејком. - Али, хајдемо, чини ми се да гласају...

И они се разиђоше.
- Не разумем - рече Сергије Иванович, који је приметио незгодан испад братовљев - не
разумем како човек може бити у толикој мери лишен сваког политичког такта. Ето шта ми

Руси немамо. Губернијски предводник је наш противник, а ти си с њим ami cochon [241] и

молиш га да се кандидује. А гроф Вронски... ја нећу од њега правити пријатеља; он ме је звао
на ручак, нећу ићи, али он је наш, зашто правити од њега непријатеља? Затим, питаш
Невједовскога, хоће ли се он кандидовати. Тако се то не ради.
- Ах, ништа ја то не разумем! И све су то ситнице.

- Ето, кажеш да су то све ситнице, а кад их се латиш, све побркаш.

Љевин ућута, и они заједно уђоше у велику дворану.

Губернијски предводник, иако је осећао у ваздуху да му се спрема подвала; иако му нису
сви нудили кандидацију, ипак се решио да се кандидује. У дворани се све утиша, а секретар
громко објави да се за губернијског предводника кандидује градски капетан Михаило
Степанович Сњетков.

Срески предводници пођоше од својих столова ка губернијском столу носећи своје
чинијице у којима су биле куглице, и отпоче бирање.

- Спусти десно - шану Степан Аркадијевич Љевину кад овај заједно с братом, одмах за
предводником, приђе столу. Али Љевин заборави онај рачун који му објаснише, побоја се да
се Степан Аркадијевич није преварио кад је рекао: »десно«. Јер Сњетков је био противник.
Кад је пришао кутији, држао је куглицу у десној руци, али помисливши да се преварио, пред
самом кутијом премести куглицу у леву руку, и, очевидно, и спусти је налево. Зналац тога

посла, који је стајао крај кутије и који је по самом покрету лакта знао где ко спушта,
незадовољно се намршти. Није ту имао на чему да вежба своју проницљивост.