Page 655 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Ана Аркадијевна била у Петрограду. Ја бих је посетила, и ишла бих с њом свуда. Молим вас,
предајте јој моје симпатије. Ну, причајте ми о њој.

- Да, њен је положај тежак, она... - поче причати Степан Аркадијевич, примивши у својој
душевној простоти за готово речи кнегиње Мјахкаје: »причајте ми о вашој сестри«. Кнегиња
Мјахкаја, по својој навици, прекиде га одмах и поче сама причати.

Она је урадила оно што све, осим мене, раде, али крију. Она није хтела да обмањује, и
одднчно је урадила. И још је боље урадила што је оставила оног вашег малоумног зета.
Опростите. Сви су говорили да је он уман, уман, само сам ја тврдила да је глуп. Сад, кад се
везао с Лидијом Ивановном, и с Landau, сви кажу да је малоуман, и ја бих опет желела да се

не слажем са свима, али овога пута не могу да се не слажем.
- Објасните ми, молим вас - рече Степан Аркадијевич - шта све то значи? Јуче сам био
код њега по сестриној ствари и тражио одлучан одговор. Он ми не даде одговор већ рече да ће
размислити; а јутрос, уместо одговора, добио сам позив за вечерас код грофице Лидије

Ивановне.

- А тако, тако! - радосно проговори кнегиња Мјахкаја. - Питаће Landau-a, шта он каже.
- Како Landau-a? Зашто? Ко је тај Landau?

- Како, зар ви не знате Jules Landau? Le fameux Jules Landau, le clairvouant? [285] Он је
такође малоуман, али од њега зависи судбина ваше сестре. Ето, шта бива од живота, ви, у

провинцији, то не знате. Landau је, знате ли, био commis [286] у некој париској трговини, и
једном је дошао неком доктору. У докторовој чекаоници заспи, и почне кроз сан давати
свима болесницима савете. И какве ванредне савете! Па онда, жена Јурија Мелединског -
знате, болесног? - дознаде за тога Landau-a, и узе га да јој лечи мужа. Он га лечи, само, по
моме мишљењу, користи нема, јер је болесник све исто изнурен; али верују у њега и држе га

уза се. Довели су га у Русију. Сви су појурили к њему, и све је он почео да лечи. Излечио је и
грофицу Безубову, и она га је тако заволела да га је усинила.
- Како усинила?

- Тако, усинила. Он сад више није Landau, него гроф Безубов. Али није ствар у томе, него
у овоме: што се Лидија - ја је веома волим, али јој глава није на своме месту - разуме се,

бацила сад на тога Landau-a, и без њега се ни код ње, ни код Алексија Александровича ништа
не решава; и тако је судбина ваше сестре сад у рукама тога Landau-a, иначе грофа Безубова.