Page 656 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XXI

После дивног ручка, и велике количине коњака попивеног код Бартњанског, Степан
Аркадијевич, задоцнивши само мало од одређеног времена, улазио је у дом грофице Лидије
Ивановне.

- Ко је још код грофице? Француз? - упита Степан Аркадијевич вратара, погледавши на
позната му капут Алексија Александровича, и неки необичан, прост капут са копчама.

- Алексије Александрович Карењин и гроф Безубов - строго одговори вратар.
»Кнегиња Мјахкаја је погодила - помисли Степан Аркадијевич, пењући се уз степенице. -

Чудновато! Али добро би било зближити се с њом. Она има огроман утицај. Ако она каже
коју реч Поморском, онда је сигурно.«
Напољу је било још потпуно видно, али у малом салону грофице Лидије Ивановне, са
спуштеним завесама, већ су гореле лампе.

Крај округлог стола, испод лампе, седели су грофица и Алексије Александрович и тихо
разговарали о нечему. Омален, мршав човек са женским бедрима, с угнутим ногама у

коленима, врло блед, леп, са сјајним, дивним очима и дугачком косом која је падала на јаку
његовог реденгота, стајао је на другом крају салона разгледајући слике на зиду. Поздравивши
се с домаћицом и Алексијем Александровичем, Степан Аркадијевич нехотице погледа још
једанпут у непознатог човека.

- Monsieur Landau! - обрати му се грофица тако меко и обазриво, да изненади Облонског.
Она их упознаде.

Landau се нагло обазре, приђе и осмехнувши се метну у пружену руку Степана
Аркадијевича непокретну знојаву руку, и одмах се опет измаче и поче разгледати портрете.
Грофица и Алексије Александрович значајно се згледнуше.

- Врло ми је мило што вас видим, особито данас - рече Лидија Ивановна показујући
Степану Аркадијевичу место поред Карењина.

- Ја сам вас упознала с њим као са Landau-om - рече она тихим гласом, погледавши у
Француза, а одмах затим у Алексија Александровича - али он је управо гроф Безубов, као што
вероватно знате. Само, он не воли ту титулу.

- Да, чуо сам - одговори Степан Аркадијевич - кажу да је потпуно излечио грофицу
Безубову.

- Била је данас код мене, тако је тужна! - обрати се грофица Алексију Александровичу. -
За њу је овај растанак страшан. За њу је то прави удар!

- Путује зацело? - упита Алексије Александрович.