Page 659 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 659
од вере као то тумачење. »Немам дело, не могу веровати«, међутим то нигде није речено.
Речено је обратно.
- Трудити се, забога, трудом, и постом спасавати душу - с гадљивим презирањем рече
грофица Лидија Ивановна - то су наказни појмови наших калуђера... Међутим, то нигде није
речено. Ствар је много простија и лакша - додаде она гледајући у Облонског са осмејком
којим је на двору храбрила младе дворске госпођице, збуњене новом околином.
- Нас је спасао Христос који је пострадао за нас. Нас је спасла вера - одобравајући
погледом њене речи, потврди Алексије Александрович.
- Vous comprenez l’anglais?[288] - упита Лидија Ивановна, и добивши одобравајући
одговор устаде и поче претурати књиге на полици.
- Хоћу да прочитам Safe and Happy, [289] или Under the Wing [290] - рече, упитно
погледавши у Карењина. И нашавши књигу, седе и отвори је. - Врло је кратко. Ту је описан
пут којим се стиче вера, и она срећа, виша од свега земаљског, која упоредо с тим испуњава
душу. Човек који верује не може бити несрећан, стога што он није сам. Али ево видећете. -
Таман започе читати, кад опет уђе лакеј. - Бороздина? Реците, сутра у два сата. Да - рече,
ставивши прст на страницу у књизи, и са уздахом упре преда се поглед замишљених лепих
очију. - Ево како утиче истинска вера. Ви знате Сањину Мари? Знате ли за њену несрећу? Она
је изгубила дете, јединче. Пала у очајање. И шта се десило? Нашла је онога пријатеља, и сад
захваљује богу за смрт свога јединчета. Ето, то је срећа коју даје вера!
- О, да, то је врло... - рече Степан Аркадијевич, задовољан што ће настати читање, те ће
моћи да се прибере. »Не, боље је, чини ми се, не молити је данас низашта« - мислио је - »да
ми је да се искобељам одавде, али да не испаднем непристојан.«
- Вама ће бити досадно - рече грофица Лидија Ивановна обраћајући се Французу - ви не
знате енглески, али кратко је сасвим.
- О, ја ћу разумети - рече са истим осмејком Landau, и зажмури.
Алексије Александрович и Лидија Ивановна значајно се згледнуше, и поче читање.