Page 659 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 659

од вере као то тумачење. »Немам дело, не могу веровати«, међутим то нигде није речено.
  Речено је обратно.

      -  Трудити  се,  забога,  трудом,  и  постом  спасавати  душу  -  с  гадљивим  презирањем  рече
  грофица Лидија Ивановна - то су наказни појмови наших калуђера... Међутим, то нигде није
  речено.  Ствар  је  много  простија  и  лакша  -  додаде  она  гледајући  у  Облонског  са  осмејком
  којим је на двору храбрила младе дворске госпођице, збуњене новом околином.

      -  Нас  је  спасао  Христос  који  је  пострадао  за  нас.  Нас  је  спасла  вера  -  одобравајући
  погледом њене речи, потврди Алексије Александрович.

      -  Vous  comprenez  l’anglais?[288]  -  упита  Лидија  Ивановна,  и  добивши  одобравајући
  одговор устаде и поче претурати књиге на полици.

      -  Хоћу  да  прочитам  Safe  and  Happy,            [289]   или  Under  the  Wing       [290]    -  рече,  упитно

  погледавши у Карењина. И нашавши књигу, седе и отвори је. - Врло је кратко. Ту је описан
  пут којим се стиче вера, и она срећа, виша од свега земаљског, која упоредо с тим испуњава
  душу. Човек који верује не може бити несрећан, стога што он није сам. Али ево видећете. -
  Таман започе читати, кад опет уђе лакеј. - Бороздина? Реците, сутра у два сата. Да - рече,
  ставивши прст на страницу у књизи, и са уздахом упре преда се поглед замишљених лепих
  очију. - Ево како утиче истинска вера. Ви знате Сањину Мари? Знате ли за њену несрећу? Она
  је изгубила дете, јединче. Пала у очајање. И шта се десило? Нашла је онога пријатеља, и сад

  захваљује богу за смрт свога јединчета. Ето, то је срећа коју даје вера!
      - О, да, то је врло... - рече Степан Аркадијевич, задовољан што ће настати читање, те ће

  моћи да се прибере. »Не, боље је, чини ми се, не молити је данас низашта« - мислио је - »да
  ми је да се искобељам одавде, али да не испаднем непристојан.«
      - Вама ће бити досадно - рече грофица Лидија Ивановна обраћајући се Французу - ви не

  знате енглески, али кратко је сасвим.
      - О, ја ћу разумети - рече са истим осмејком Landau, и зажмури.

      Алексије Александрович и Лидија Ивановна значајно се згледнуше, и поче читање.
   654   655   656   657   658   659   660   661   662   663   664