Page 724 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XVI

Вешт у дијалектици, Сергије Иванович не одговори, него брзо пренесе разговор у другу
област.

- Ако би на аритметички начин хтео да по знаш дух народа, то је, разуме се, врло тешко
постићи. Плебисцит код нас није уведен и не може бити уведен, јер не би изражавао вољу
народа; али зато има других начина. Ствар се осећа у ваздуху, осећа се срцем. Ја не говорим о
оним подземним струјама које су кренуле у дебелом мору народа, и које су јасне за сваког
човека без предубеђења; погледај на друштво у ужем смислу. Све најразноврсније партије у
свету интелигенције, непријатељски расположене раније, сви друштвени органи говоре исто,
сви су осетили елементарну силу која их је дохватила и понела у једном правцу.

- Да, новине пишу једно исто - рече кнез - то је истина. Толико све исто, као жабе пред
олујину. Од њих се ништа друго не може чути.

- Жабе, или не жабе, ја новине не издајем и немам да их браним; а говорим о
једнодушности у свету интелигенције - рече Сергије Иванович обраћајући се брату. Љевин
хтеде да одговори, али га стари кнез прекиде.

- Е, о тој једнодушности може се и нешто друго рећи - рече кнез. - Ето, ја имам зета
Степана Аркадијевича, ви га знате, Он сад добија место члана одбора комисије... шта ти

знам чега, не сећам се. Толико знам да тамо нема шта да се ради - не мари, Доли, то није
тајна! - а плата је осам хилада рубаља. Покушајте, запитајте да ли је корисна та његова
служба; он ће вам доказати да је најпотребнија. А он је правичан човек, али, не може се не
веровати у корист од осам хиљада рубаља.

- Да, он ме је баш и молио да саопштим Дарји Александровној да је добио место -
незадовољно рече Сергије Иванович, сматрајући да кнез говори неумесно.

- Таква је и једнодушност новина. Објаснили су ми: чим почне рат, новинама двапут већи
приходи. Како онда да не сматрају да је судбина народа и Словена... и тако даље?
- Ја много разних новина не волим, али то је нетачно - рече Сергије Иванович.

- Ја бих ставио само један услов - настави кнез, - Alphonse Karr је лепо писао о томе пред
рат с Пруском. »Сматрате да је рат неопходан? Лепо. Ко проповеда рат, тога напред, у

нарочиту легију, и на јуриш испред свих!«
- Лепо би се провели уредници новина! - насмејавши се грохотом рече Катавасов, и
замисли своје познанике уреднике у тој нарочитој легији.

- Ах, ништа, они би побегли - рече Доли - и иначе би само сметали.

- А ако беже, онда картеч за њима, или поставити Козаке с кнутом - рече кнез.
- То је шала, и још рђава шала, опростите, кнеже, - рече Сергије Иванович.