Page 764 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 764

најактуелнијих политичких питања седамдесетих година. Године 1874. почео је устанак у
  Босни и Херцеговини, а 1876. године подигоше се Црногорци. Исте године Србија је објавила

  рат Турској. На помолу је био ратни конфликт у Бугарској. Следеће, 1877. године, Русија је
  иступила  против  Турске.  Крајњи  реакционари  били  су  за  поход  на  Балкан,  да  би  се  тамо
  угушило револуционарно расположење, јер су устаници водили борбу не само против Турака,
  већ  и  против  месних  феудалаца.  Многи  револуционари-народњаци  учествовали  су  у
  устаничком  покрету  Срба  и  Црногораца.  Толстој  је  схватао  значај  историјске  борбе

  словенских народа против стране доминације: »Јунаштво Срба и Црногораца, који се боре
  за велику ствар, подстакло је жељу читавог народа (руског - Ред.) да помогне својој браћи,
  али више не речју, већ делом.« Што се тиче планова о »походу на Константинопол«, ова

  освајачка идеја није наилазила код њега ни на какву подршку (»српско лудило«).
      [309] Све у реду (енгл.).

      [310] Мале невоље човечјег живота (франц.).

      [311] Потпуна малаксалост (франц.).

      [312] На то се не гледа баш добрим очима у Петрограду (франц.).

      [313]  Милан  Обреновић  (1854-1901)  дошао  је  на  чело  Србије  1872.  године.  Уверен  у
  подршку  Русије,  Милан  је  августа  1876.  године  објавио  рат  Турској.  После  дуге  борбе,
  Србији је била призната независност, а Милан се 1882. године прогласио за краља.

      [314]  А.  С.  Хомјаков  (1804-1860)  -  песник,  публицист,  значајан  представник
  словенофилства, у својим богословским делима, публикованим 1867. године у Прагу (у другој
  свесци  његових  сабраних  дела),  доказивао  је  да  је  »истина  недоступна  појединачном

  мишљењу«.
      [315] »Дневник С. А. Толстой. 1860-1891«. изд. Сабашниковых, М. 128, стр. 32.

      [316] У даљем тексту, позивајући се на ово издање означаваћемо само том и страну.

      [317] »Дневники С. А. Толстой. 1860-1891«, изд. Сабашниковых, М. 1928, стр. 37.

      [318] »Дневники С. А. Толстой. 1860-1891«, изд. Сабашниковых, М. 1928, стр. 39-40.

      [319]  Проучавање  нередигованих  концепата  »Ане  Карењине«  дато  те  у  чланку  Н.  К.
  Гудзија »Историјат писања и штампања »Ане Карењине« (Л. Н. Толстой, Поли. собр. соч., т.
  20) и у књнзи В. А. Жданова »Творческая история »Анны Карениной«, »Сов. писатель«, М.
  1957.

      [320] Тургењевљево писмо А. В. Топорову, од 20. априла 1875. године - «Литературный

  архив«. 4. изд. АН СССР, 1953, стр. 217.
      [321] »Л. Н. Толстой. Переписка с русскими писателями, М. 1962 стр. 306

      [322] »Переписка Л, Н. Толстого с Н. Н. Страховым«, Спб. 1914, стр. 81, 84.

      [323] »Переписка Л, Н. Толстого с Н. Н. Страховым«, Спб. 1914, стр. 117.

      [324] »Переписка Л, Н. Толстого с Н. Н. Страховым«, Спб. 1914, стр. 64.

      [325] »Переписка Л, Н. Толстого с Н. Н. Страховым«, Спб. 1914, стр. 117.
      [326] »Переписка Л. Н. Толстого с гр. Л. А. Толстой«, Спб. 1911, стр. 273.
   759   760   761   762   763   764   765