Page 13 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke

је чудесан лек за све старије људе чија су плућа стално пуна слузи ("шлајма") и због тога имају
тегобе при дисању. Чак и код дуготрајног упорног кашља долази до избацивања слузи а самим
тим и до лакшег дисања. Овај лек се топло препоручује и код туберкулозе плућа и водене
болести (едема), од којих стари људи (с лошом циркулацијом, прим. ред.) често пате. Свеже
употребљени листови чисте бубреге и бешику те подстичу избацивање мокраће. Ране које тешко
зарастају бивају брзо излечене ако се премажу свежим соком од сремуша. Долази до побољшања
чак и код обољења крвних судова срца.
Сремуш се још увек недовољно цени као средство за прочишћавање крви које је, пре свега,
делотворно код хронично нечисте коже. Швајцарски лекар и травар парох Кинцле (Кunzle) посебно
је хвалио ову биљку: "Она прочишћава цело тело, истерује шљаку и запeчене материје које доносе
болест, крв чини здравом, избацује и неутралише отрове. Вечито болешљиви људи, они са кожним
лишајевима и бубуљичавим и перутавим лицем, те скрофулозни /6/ и реуматични, требало
би да обожавају сремуш као да је од самога злата. Ниједна биљка на свету није тако делотворна
за чишћење желуца, црева и крви као сремуш. Млади људи би процветали као шпалири ружа и
усправили се као борове шишарке на сунцу!" Кинцле надаље наводи како познаје породице чији
су чланови раније по читаву годину боловали и обилазили лекаре, били пуни осипа и лишаја,
скрофулозни по целом телу и бледи као да већ леже у гробу и као да су их кокошке рашчепркале,
а који су после дуже употребе овог изванредног Божјег дара постали сасвим здрави и чили.

НАЧИНИ УПОТРЕБЕ СРЕМУША

Као зачин: свежи листови сремуша се исецкају као што се то чини са власцем или
першуновим лишћем па се овај зачин ставља у супе и чорбе, умаке, салате
и јела од меса, или се њиме поспе хлеб.
Есенција од сремуша: ситно насецканим листовима или луковицама растресито се напуни
боца до грлића а затим се маса прелије ракијом од жита или неком другом
домаћом ракијом јачине 38-40%. Боца се 14 дана држи на сунцу или на топлом.
Дневно попити 14 до 15 капи са мало воде.
Вино од сремуша: пуна шака ситно насецканих листова се прокува у четврт литре белог
вина, по укусу заслади медом или сирупом и током дана пије полако, гутљај
по гутљај.

Г А В Е 3 (Symphytum officinale)

Ова лековита биљка, позната и под називом содул или содула,
као и црни корен и кухињско зеље, убраја се међу неопходне и
најврсније биљке које нам природа даје на располагање. Расте
на влажним ливадама, на ивицама њива, у влажним јарковима и
поред вода. Наћи ћемо је и уз плотове и на осулини (шуту), где
цвета током целога лета. Листови су храпави и веома шиљати.
Споља тамносмеђ до црн а изнутра бео до жућкаст,
вишегодишњи корен је дебео као палац, а када се расече, веома
је слузав и клизав, као да је мастан. С обзиром на то да је корен
дубоко у земљи, гавез тешко може да се уништи. Он се вади у
пролеће или у јесен, и то шиљатом мотиком. Свежа биљка
скупља се за време цветања. Пошто се гавез у народу зове и
црним кореном , не треба га бркати са шпанским црним кореном
(Scorzonera hispanica) који се код нас гаји искључиво у повртњаку
и користи за припремање варива.

/6/ С увећаним лимфним жлездама и променама на кожи, прим. ред.

12