Page 32 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke

Ова чорба се посебно препоручује код плућа пуних слузи, код катара бронхија и кашља, као и
код промуклости, али и када је реч о упали грла и крајника или о сувоћи уста. Да се слузне
материје које се налазе у биљци не би уништиле, црни слез се преко ноћи потопи у хладну воду.
Дневно се пије две до три шоље мало угрејаног чаја, и то у гутљајима. Црни слез доприноси
оздрављењу чак и код изузетно упорног и наизглед неизлечивог емфизема плућа који често
изазива јако гушење. Треба пити најмање три шоље чаја дневно, како је поменуто, а ноћу преко
плућа и бронхија стављати облоге од попарених и добро угрејаних листова и цветова ове лековите
биљке.
Код недостатка сузне течности изванредно су се показали купке и облози с млаким чајем од
црног слеза. Сушење очију није честа појава, али је веома непријатно и болесника у извесном
смислу чини беспомоћним.
Код алергијских осипа на кожи лица који сврбе и пецкају, умивање млаким чајем од црног слеза
веома прија. Споља се црни слез употребљава код рана, чирева и отока ногу или руку који
потичу од прелома или од упала вена. У овим случајевима примењују се купке ногу или руку
(види начине употребе).
С овим купкама сам имала најбоља искуства. Управо код прелома глежња (скочног зглоба), када
је он стално оптерећен и отиче, ове купке се топло препоручују.
У нашем суседству је живела жена која је неколико година раније имала прелом ножног зглоба.
Стално је имала проблеме с ногом, па је тако једнога дана опет морала да се подвргне болничком
лечењу. Срела сам је пошто су је отпустили и видела да јако храмље, а нога јој је била отечена до
изнад колена. Иако се користила штапом, ходала је споро као пуж. Тада смо заједно убрале црног
слеза. Следећег дана ова жена је почела да примењује купке ногу. Нећу претерати ако вам кажем
да јој штап после недељу дана више није био потребан и да јој је нога изгледала сасвим нормално.
Слично је било и са једном другом женом; она је имала прелом ручног зглоба и због тога је стално
имала тегобе. Која домаћица и мајка уопште може да поштеди десну руку? Сваке ноћи ју је рука
жестоко болела и током дугог периода свакога дана отицала. Једном приликом, када сам је срела,
саветовала сам јој да узме црни слез. И у овом случају је брзо дошло до побољшања.
Чак и када је стар, човек не мора да се помири с тим да на отеченој нози има отворену рану. И
овде помажу купке од црног слеза, и то у "савезу" са листовима боквице. Ови се, добро опрани, у
свежем стању стављају на отворену рану. Рана ће се затворити преко ноћи и више се неће отварати
чак и ако је стара десет или петнаест година, па и дуже. Ако и ви имате овакву отворену рану,
придржавајте се мог савета и користите листове боквице. Изненадићете се када видите како рана
брзо зараста. И, при читању ових редака немојте више мислити: "Ова госпођа Требен заиста
претерује!" Све ово тврдим на основу искустава која сам стекла у последње време.
Сада ћу да испричам једну причу која звучи невероватно, а ипакје истинита. Заиста је изненађујуће
шта ова мала лековита биљка, која пузи по земљи, може да учини. Једнога дана сам у Позоришном
казину у Линцу сама седела за столом и ручала. Једна госпођа је села за мој сто. Из разговора са
њом сам сазнала да је веома забринута за свог мужа који је врло често морао у болницу и који је
губио глас. Лекари су избегавали да јој одговоре на питања плашећи се да је, ипак, реч о раку
грла. "Само немојте да се обесхрабрите" рекла сам јој. "Покушајте са лековитим биљкама. Имамо
добри црни слез, који помаже код упале грла. Више пута у току дана грло треба испирати чајем
од црног слеза и, осим тога, чврсте остатке, помешане са брашном од јечма, у виду топлих облога
стављати на грло и држати преко ноћи." Било је то једнога четвртка. За столом смо се стварно
спријатељиле. Измењале смо адресе. Следеће седмице, у среду, ова жена ме је позвала
телефоном. "Само ме је мој анђео - чувар могао одвести до Вашег стола. Мом мужу је сада већ
боље. Све смо радили онако како сте ми рекли. Имам ћерку лекарку која живи у Бечу. Била сам је
обавестила о својој намери да мужа изведем из болнице и да га лечим лековитим биљкама. 'Ако
ће те то умирити, мајко, учини то', одговорила ми је. Најзад сам поразговарала и са нашим лекаром
и он је такође изјавио да нема ништа против лечења лековитим биљем. И, тако сам мужа довела
кући. Испирао је грло чајем од црног слеза, а ја сам му припремала топле облоге за грло. Пре
неколико дана чак му се и глас повратио." Недељу дана касније стигао је и други телефонски
позив: "Мом мужу је добро. Пун је наде да ће се убрзо вратити својим предавањима. Желела бих
још само да Вас обавестим о томе шта је рекао примаријус под чијом је контролом мој муж када
сам му све испричала: 'Ова жена треба да добије златни орден!"

31