Page 44 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke
P. 44
Ж А Л Ф И Ј А (Salvia officinalis)
Жалфија је позната уснатица, која се у народу зове и кадуља,салвија,
калопер, калавер и џигер-трава. Потиче из јужне Европе и код нас се
гаји у башти. Висока је од 30 до 70 цм а љубичасти цветови јој расту из
пршљенова стабљике. Наспрамни беличасти листови обрасли
ситним густим длачицама имају сребрнаст одсјај и шире специфичну,
помало опору арому. У башти, жалфију треба гајити на сунчаном, од
ветра заштићеном месту. Пошто је осетљива на мраз, ја је зими
покривам јеловим гранама.
Једна друга врста, ливадска жалфија (Salvia pratensis), расте на
падинама, пашњацима и ливадама. Из далека се виде сјајни
тамноплави до љубичасти цветови, који шире свој пријатан мирис
етарских уља. Од ливадске жалфије употребљава се цвет, углавном
само за испирање грла, или за производњу сирћета - оно се добија
тако што се у природно сирће стави пуна шака цветова - које се
утрљава у кожу болесника који дуго лежи, јер прија и освежава. Листови се
скупљају у мају и јуну, пре цветања биљке. Пошто се етарска уља ове
биљке развијају за сунчаних и сувих дана, листови се скупљају само
на сунцу, најбоље у подне, те суше у хладу.
Гајена, односно баштенска жалфија је много лековитија од ливадске и
њоме ћу се детаљније позабавити. Као лековита биљка, жалфија је
била много слављена још код наших предака. Један стих из 1300.
године гласи: "Зашто човек мора да умре када у башти расте жалфија?"
Само име биљке говори о томе колико су је људи одвајкада ценили као лековиту - на латинском
њен назив долази од "салваре" што значи лечити, оздравити.
Колико је жалфија некада била слављена, можемо сазнати из једне старе лепе књиге о лековитом
биљу: "Кад је света Мајка Божја са малим Исусом морала да побегне од Херода, молила је све
цвеће у пољу да јој помогне али ниједно јој није пружило заклон. Онда се обратила жалфији и, гле,
ту је нашла уточиште. Под заштиту њених густих листова сакрила се, са малим дететом, од
Херодових пандура. Они су прошли, али је нису видели. Пошто је опасност прошла, Мајка Божја је
изашла из заклона и с пуно љубави рекла жалфији: "Од сада па до вечности бићеш омиљено
цвеће човека. Дајем ти снагу да лечиш од сваке болести; спасавај људе од смрти као што си
спасла мене." Од тада, ова биљчица стално расте да би лечила људе и помагала им. - Када неко
годинама има искуства с лековитим биљкама и често се у тешким случајевима обраћа за помоћ
драгој Богородици, из дубине душе и с искреном вером осећа да се њене спокојне руке шире над
нашим лековитим биљем.
Када се чешће пије чај од жалфије, јача цео организам; њиме се штитимо од можданог удара, а
његово дејство је веома повољно код одузетости. Уз лаванду, жалфија је једина лековита биљка
која помаже код ноћног знојења; она лечи болест која је узрок ноћном знојењу и својом снагом
оживљавања отклања велику слабост која иде подруку са њим. Многи лекари су признали да
жалфија има добре особине, па је с великим успехом користе у лечењу грчева, обољења кичме
и болести жлезда, а и дрхтања удова. Када је реч о наведеним болестима, током дана треба
пити две шоље чаја, и то у гутљајима. Чај веома позитивно утиче и на болесну јетру, отклања
надутост и све тегобе које су у вези са поремећеним радом јетре. Прочишћава крв, од слузи
ослобађа дисајне органе и желудац, подстиче апетит и лечи поремећај црева и пролив. -
Изгњечен лист жалфије ставља се на место уједа инсекта.
За спољну употребу, чај од жалфије се користи код свих упала крајника и грла, код гнојних
жаришта зуба, упала ждрела и усне шупљине. Код многе деце и одраслих операција крајника
била би излишна да су благовремено користили жалфију. Када нема крајника, који као полицајци
организма задржавају и неутралишу отровне материје, оне долазе у директну везу са бубрезима.
Чај од жалфије помаже и код крварења из десни, климавих зуба, парадентозе и пликова на
десни. Употребљава се за испирање и грготање, или се њиме накваси вата која се потом
употребљава као облог.
Једном годишње би особе које пате од нервне слабости и жене које имају неку женску болест
требало да примене седећу купку од жалфије (види одељак Начини употребе).
43