Page 47 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke

други лек затаји, па и код гнојења костију, упутно примењивати куре чајем од хајдучке траве,
додавати ову лековиту биљку у купке, те у кожу утрљавати тинктуру. Она представља и добро
средство за заустављање крварења из плућа, а заједно с кореном иђирота може да лечи рак
плућа. Корен иђирота треба жвакати током дана, а чај од хајдучке траве пити, гутљај по гутљај, по
једну шољу ујутро и увече. Чај брзо помаже код крварења из желуца, код хемороида који јаче
крваре, као и код притиска у желуцу и јаке жгаравице.
Када је реч о прехлади, боловима у леђима и реуматским боловима, чај од хајдучке траве пити
у што већим количинама и што је могуће топлији. Њиме се може регулисати рад бубрега, отклонити
недостатак апетита, надутост и грч у желуцу, нормализовати рад јетре, лечити упала
желудачно-цревног тракта, подстаћи лучење у цревима и тиме уједно регулисати столица. Пошто
много помаже и код поремећене циркулације и грча крвних судова, чај од хајдучке траве се
најтоплије препоручује онима који пате од ангине пекторис.
Непријатан свраб у пределу роднице отклања се испирањем и седећим купкама од хајдучке
траве. Од цвета ове биљке може да се направи веома добра маст против хемороида (види
начине употребе).

НАЧИНИ УПОТРЕБЕ ХАЈДУЧИЦЕ
Чај:
једна пуна мала кашика попари се са четврт литре воде и остави да ОДСТОЈИ
кратко време.
Тинктура од хајдучке траве: цветовима хајдучке траве, убраним на сунцу, до грлића напунити
боцу и прелити ракијом од жита, или воћном ракијом јачине 38-40%, те на
сунцу или близу извора топлоте оставити 14 дана.
Маст од хајдучке траве: добро угрејати 90 г неосољеног маслаца или свињске масти и
додати 15 г свежег иситњеног цвета хајдучке траве и 15 г ситно насечених
листова малине. Пустити да баци два до три кључа, промешати и склонити
са ватре. Следећег дана масу загрејати, процедити кроз платно и њоме
напунити припремљене чисте тегле. Маст чувати у фрижидеру!
Седећа купка: 100 гхајдучке траве (целе биљке) преко ноћи оставити у хладној води, следећег
дана загревати док не проври а потом додати води за купање (види и Општи
део, одељак Седећа купка).

Ј А Г Л И К А (Primula officinalis)
Златножути цветови ове врсте примуле шире пријатан мирис
сличан мирису меда, а цваст формирају на врху цветне дршке
дугачке 10-20 цм, која се издиже из средине лисне розете. Ова врста
назива се и јагорчевином или правом примулом (Primula veris) и
претежно се може наћи на планинским ливадама и, уопште, у
планинским и брдским пределима.
Веома је распрострањена висока јаглика (Primula elatior) која растe на
готово свим ливадама, на ободима шума и испод жбунова, а на
дугачкој цветној дршци има светложуту цваст слабог мириса. По
лековитости је иста као и "права" јаглика и исто се употребљава.
Трећа врста примуле је крстата јагорчевина звана и алпска
примула или жути јаглац (Primula auricula), планински цвет који је
под најстрожом заштитом закона те је не смемо скупљати.
У неком друштву ми је сусед за столом испричао да је тренутно на
терапији у Галшпаху (Gallspach) и да му је јаглика последња нада.
Пошто се приближавао крај куре која је по свему судећи била безуспешна, он, како се изразио,
није знао шта ни како даље. Упркос томе што је узимао најјача средства против несанице, није
могао да спава. Психијатри из Линца и Беча нису могли да га излече од овога зла. Када би увече,

46