Page 49 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke

Руса је разграната биљка висока 30-80 цм која цвета од маја до краја
лета и у јесен. Листови су назубљени и слични су листовима храста. Из
стабљике и корена тече наранчастожути густи сок. Руса махом расте на
јужним обронцима шума, на потпорним зидовима, тарабама и на шуту.
Колико год да је лето сушно а јужне падине шума исушене, из биљке
увек тече велика количина густог наранчастожутог сока. Руса се може
наћи и зими када снег прекрије све, ако је претходно откривено њено
станиште.
Ова биљка има способност да прочишћава крв и да ствара црвена
крвна зрнца, те бих је зато, помешану са копривом и изданцима зове,
препоручила код леукемије. Да би се постигао успех, неопходно је
дневно пити најмање две литре чаја од наведене мешавине.
Руса је поуздани лек против тешких обољења јетре ако се употреби у
хомеопатској форми. Одлична је и за метаболизам јер прочишћава
крв и јетру. Ова лековита биљка се с успехом употребљава за
лечење обољења жучи, бубрега и јетре. Стављена у вино (30 г русе
заједно са кореном држати два до три сата у пола литре белог вина),
веома брзо лечи жутицу. Препоручује се и код хемороида праћених
пецкањем у завршном цреву и код пробадања и болова при
мокрењу, као и код зујања у ушима. У овим случајевима може се
дневно пити две до три шоље чаја, у гутљајима (чај не треба кувати,
само га попарити). Споља се употребљава против злоћудних
болести коже, курјег ока, брадавица и неизлечивих лишајева. Од
овога чаја постепено нестају сива мрена и рожнате мрље на очима. Сок од росопаса помаже
чак и када дође до одвајања рожњаче и крварења из рожњаче. Лист се опере, па се мека
петељка смрви трљањем између навлаженог палца и кажипрста. Овако добијеном течношћу
кажипрстом се премажу углови затворених очију. Иако очи нису директно намазане, течност ће
доспети у њих. Ово се односи на сиву мрену, ослабљени вид и, превентивно, на здраве очи ако
се много напрежу. Мени самој то веома прија када у ноћним сатима сређујем приспелу пошту.
Пошто тада јако напрежем очи, из баште донесем лист русе и углове очију намажем њеном
течношћу онако како је наведено. Сваки пут имам пријатан осећај као да је нека копрена скинута
са мојих очију. У хомеопатији постоји начин на који се од росопаса справља тинктура која се код
наведених болести узима два до три пута дневно, 10 до 15 капи у мало воде.
Има неколико година како су ми причали о једној сељанци која је под десним очним капком имала
црвени израштај величине јагодице малог прста. Очни лекар који је жени требало да препише
наочари и којем се ствар није свиђала - израштај је имала већ седам или осам година а да јој није
причињавао тегобе - узео је исечак и послао га на анализу. Била је реч о раку коже. За младу жену
је то - можете већ замислити - био ужасан шок. Пошто је њена породица припадала кругу наших
познаника, имала сам прилике да јој скренем пажњу на русу. Био је фебруар, а зима, на срећу,
блага. Руса обично презими и остаје зелена. Саветовала сам јој да биљку из баште пресади у
саксију како би јој била при руци, те да оболело место пет до шест пута дневно маже
наранчастожутим соком. Пошто је израслина била на оку, рекла сам јој и то да је ова биљна
течност безопасна за очи. Саветовала сам јој да једном месечно иде у Линц на зрачење, као што
јој је лекар одредио, мада се зрачењем канцерозна израслина не може уништити него, напротив,
може доћи до разарања здраве околне коже а често и костију. Тачно пред Божић, веома сам се
обрадовала када сам сазнала да је злоћудна израслина нестала. Када је жена дошла код мене,
одмах на вратима ми је пала у загрљај. Очни лекар код којег се лечила зачуђенојује питао штаје
то радила. На њен одговор да је једном месечно ишла на зрачење у Линц, рекао је: "Ако је то
заиста од зрачења, онда је право чудо." Још ми је испричала да психички не би издржала да гледа
до костију разједена лица других пацијената, које је виђала на терапији, да јој ја пред њена путовања
нисам уливала онолико снаге, вере и самопоуздања. Зато молим све вас који читате ове редове:
помозите и ви ако наиђете на исти случај и поштедите своје ближње страшног краја. У наше
време еколошке загађености све чешће се догађа да се запаљена и одједном натекла брадавица
претвори у рак коже.

48