Page 45 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke

Поред тога што се жалфија успешно употребљава као лековита биљка, не треба је заборавити ни
као пријатну зачинску биљку. У веома малим количинама, слично као тимијан и чубар, додаје се
масним јелима и свињском, гушчијем и ћурећем печењу. И дивљач ће бити укуснија ако се зачини
листићем жалфије. Када је реч о зачињавању сирева или о умацима, из здравствених разлога би
требало мислити на жалфију. У неким крајевима је обичај да се пеку колачи са жалфијом. Слично
као код аниса, тесту за колаче се додаје измрвљени лист жалфије.

НАЧИНИ УПОТРЕБЕ ЖАЛФИЈЕ
Чај: једна мала кашика прелије се са четврт литре кључале воде и остави да
мало одстоји.
Сирће од жалфије: боца се до грлића растресито напуни цветовима ливадске жалфије и
прелије природним сирћетом; ниво сирћета треба да буде изнад нивоа биљке.
Боцу 14 дана оставити на сунцу или на топлом месту.
Седећа купка: две пуне прегршти листова ставе се у хладну воду и оставе преко ноћи.
Следећег дана све се греје до кључања и додаје води за купање (види Општи
део, одељак Седећа купка).

ЗЕ ЧЈА СОЦА , КИ С ЕЛ А ДЕ Т Е ЛИ Н А
(Oxalis acetosella)
У народу је звана и жута детелина, зечји кисељак и зечја детелина. Зечја соца
и кисела детелина су најчешћи називи. Својим светлозеленим листовима
и нежним белим цветовима као тепих покрива тло наших листопадних и
четинарских шума. Сам поглед на њу је пријатан. Тражећи гљиве, понекад
бих се сагнула, убрала њен лист и појела га. У мањим количинама, цветове
зечје соце скупљам за мешавину чаја чији рецепт наводим на 71. страни.
Зечју соцу не треба сушити, она се употребљава свежа. Отклања сметње које
изазива желудачна киселина и лакше поремећаје јетре и варења. Код ових
тегоба, чај треба да се пије расхлађен, две шоље дневно. Жутица, упала
бубрега, осип на кожи и глисте лече се наведеном количином чаја, који се пије
топао.
У народној медицини, свежи сок од зечје соце препоручује се у почетном
стадијуму рака желуца и код унутрашњих и спољних канцерозних рана и
тумора. Сок цедити у соковнику. Свакога сата треба пити три до четири капи
растворене у води или у чају од лековите биљке. Свеже исцеђеним соком зечје соце мажу се и
спољни канцерогени тумори и ране.
Код болести дрхтања (Паркинсонове болести) пије се три до пет капи свежег сока у попареном
чају од хајдучке траве, а споља се утрљава у кичму. Капи се морају растворити и тачно дозирати
како код рака желуца, тумора и рана, тако и код Паркинсонове болести.

НАЧИНИ УПОТРЕБЕ ЗЕЧЈЕ СОЦЕ
Чај: 1 велика кашика свежих листова попари се са пола литре воде. Треба да
одстоји кратко време.
Свежи сок: опране листове исцедити у соковнику.

ХАЈДУЧКА ТРАВА (Achillea millefolium)
Хајдучка трава (хајдучица, спориш, столистник, равањ, романика) је лековита биљка без које данас
не можемо замислити живот. Истини за вољу, она је за многе тешке болести наше најбоље помоћно
средство, а првенствено представља лековиту биљку за женске болести. Зато је свим срцем

44