Page 56 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke

захваљујући томе што је помогла многим људима који су патили од
наведених обољења.У последње време ова биљка се појављује у
књигама о лековитом биљу и у стручним часописима.
Због великог броја врста ове биљке, наступила је одређена
несигурност. Међу лековите спадају: розацрвена млечика
(Epilobium roseum), ситноцветна или мала млечика (Epilobium
parviflorum), планинска млечика (ЕрМођшт топ1апит),
тамнозелена млечика (Epilobium obscurum), млечика са
копљастим листом (Epilobium lanceolatum), брдска млечика
(Epilobium collinum), пешчарска млечика (Epilobium fleischeri),
мочварска млечика (Epilobium palustre) и алпска млечика
(Epilobium anagallidifolium). Све лековите млечике се могу
препознати по томе што су им цветови ситни и црвенкасте,
бледороза или готово беле боје. Смештени су на дугуљастим уским
семеним махунама налик на закивке, из којих, када се распукну,
врцају семенке обрасле белим вунастим длачицама. Интересантно је
да је у Тиролу млечика позната као "женска коса".
Од наведених лековитих врста скупљају се сви делови биљке, дакле
стабљика са листовима и цветовима, при чему се мора пазити да
се бере из средине - уосталом може лако да се ломи - како би
поново могла да тера бочне изданке. Биљке се режу свеже. Чак ни
код тежих обољења не сме се пити више од две шоље чаја дневно;
једна шоља ујутро, наташте, и једна увече. То, међутим, не значи да човек не треба да оде код
лекара. У сваком случају, болесник који је оболео од неке тешке болести мора за савет да се
обрати лекару.
Не смете скупљати две врсте млечике које се иначе са осталим врстама које имају ситне цветове
не могу лако побркати. То су млечика са оштрим длачицама (Epilobium hirsutum) и шумска
млечика (Epilobium angustifolium). У прве су цветови величине нокта на палцу, и јаркоцрвене боје.
Често се може наћи у облику цветног бокора високог до 150 цм у и на плитким водама; стабљика
и листови су меснати, на наличју лако обрасли длачицама. Познати аустријски ботаничар Рихард
Вилфорт у својој књизи не спомиње малу или усколисну млечику иако ју је као лековиту биљку
веома добро познавао. Какоје рекао, неко би могао да је побрка са "оштродлаком" млечиком која,
насупрот малој, има пет пута веће цветове, меснату стабљику и листове, као и знатно већу висину
али јој је дејство супротно. - Шумска млечика, у народу звана и крвава млечика и неманово зеље,
висока је до 150 цм и расте на шумским пропланцима, на ивицама шума, на оголелим падинама и
на падинама где расте малина. Велики пурпурноцрвени цветови скупљени су у растресити грозд
купастог облика, а усправна стабљика је такође црвена. У време цветања, мноштво цветова ове
млечике, која иначе расте веома бујно, наоко изгледа као ватреноцрвена површина. Њено народно
име "неманово зеље" јасно указује на то да се не сме употребљавати код обољења простате.
Била сам млада жена када је мој свекар, тада мушкарац, како се то обично каже, у најбољим
годинама, умро од патолошког повећања простате, дакле од хипертрофије простате. Један сусед,
који је био одлично упућен у народну медицину, показао ми је малу млечику и рекао: "Да је Ваш
свекар пио чај од ове биљке, данас би још био жив. Запамтите ову биљку! Ви сте млада жена и
њоме можете помоћи многим мушкарцима." Али, као што се то већ дешава кад је човек млад и
здрав, нисам више мислила на биљку. Моја мајка јесте! Скупљала ју је сваке године и помагала
многима који су имали неко обољење бешике или бубрега. Било је многих случајева да је људима
предстојала операција и оних код којих се урин излучивао на капи; једна једина шоља чаја била је
довољна да осећају олакшање. Разуме се да је за излечење неопходно пити чај од млечике током
дужег временског периода.
Од своје мајке сам сазнала за једног пацијента који је иза себе имао већ три операције мокраћног
мехура - клинички је био доказан рак бешике - и који је физички изгледао веома лоше. Саветовала
сам му да пије чај од млечике. Касније сам од једног лекара чула да се излечио. Било је то у
време када се још нисам бавила лековитим биљкама. Излечење тог човека оставило је на мене
дубок и трајан утисак. Моја мајка ме је често упозоравала да, када ње више не буде, никако не
смем заборавити да скупљам семе ове лековите биљке. На Сретење 1961. умрла је моја драга
мајка, па сам тога лета заборавила да берем млечику.

55