Page 53 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke
P. 53

ЖУТА    МРТВА    КОПРИВА  (Lamium galeobdolon)
                                        Расте у влажним шумама, у јарку поред пута, испод жбунова, плотова и
                                        живица, на местима где има шута, на влажном земљишту у хладу и свуда
                                        где  иначе  расте  коприва.  Цвета  у  априлу  и  мају,  а  у  планинским
                                        пределима и касније. Из робустног корена избијају стабљике високе до
                                        50 цм, а листови су наспрамно укрштени, јајастог облика и рецкави по
                                        ободу док су цветови распоређени у привидним пршљеновима. Скупља се
                                        лист и цвет.
                                        Бела мртва коприва (Lamium album) је, као и жута, изванредна лековита
                                        биљка. Као коров, цвета од маја до октобра на путевима, на шуту и на
                                        железничким насипима. Скупљају се листови, али, пре свега, цветови.
                                        Чај  помаже  код  великих  тегоба  повезаних  с  материцом,  јајницима  и
                                        менструацијом, а пију се две шоље током дана. Он прочишћава крв,
                                        отклања несаницу изазвану нервозом, и има повољно дејство код разних
                                        женских болести. Посебно би требало да га цене жене које стално имају
                                        проблема са женским болестима, као и младе девојке.
                                        Цветови и листови жуте мртве коприве употребљавају се код сличних

                                        тегоба, нарочито када је реч о слабом излучивању мокраће, разним
                болестима мокраћних путева, тешким обољењима бубрега и воденој болести срца. Цветови
                се употребљавају код поремећеног варења, код скрофулозе и осипа на кожи. У тим случајевима
                треба пити једну шољу чаја у току преподнева. Када је реч о чиревима и о проширеним венама
                праћеним грчевима, помажу облози од остатка чаја ове коприве.
                Жута мртва коприва се веома препоручује старим особама које болују од грча мокраћне бешике
                и упале бубрега. Нарочито прија седећа купка са додатком екстракта ове лековите биљке.
                Веома добри резултати се постижу код скврчавања бубрега, песка у бубрегу и у случају да је
                болесник прикључен на вештачки бубрег, употребом жуте мртве коприве у истим количинама
                помешане са ивањским цвећем и златницом. Ако не можете да набавите жуту мртву коприву,
                може да послужи и бела (Lamium album).


                                        НАЧИНИ УПОТРЕБЕ ЖУТЕ МРТВЕ КОПРИВЕ

                   Чај:           једна пуна мала кашика попари се са четврт литре хладне воде и остави
                                  мало да одстоји.
                   Облози:        три пуне мале кашике попарити са пола литре воде и оставити да одстоји
                                  кратко време. Чајем натопљени повез употребљава се као топли облог.
                  Додатак за седећу купку: види Општи део, одељак Седећа купка (употребити целу биљку!).
                   Чајна мешавина: помешати исте количине жуте мртве коприве, ивањског цвећа и златнице.
                                  Једну кашику мешавине попарити са четврт литре воде.



                                     Т И М И Ј А Н, ливадски (Thymus serpyllum)

                Ова биљкаје, између осталог, позната и по називима мајкина или мајчина душица, поповац, матерка
                и тамјаника. Расте на сунчаним брежуљцима и падинама, на посним рубовима шума и, често, на
                малим ливадским мравињацима. Потребно му је много топлоте и сунца, те се зато добро држи на
                каменитим површинама и планинским суватима, где се из земље ослобађа много топлоте.
                Из љубичастих цветних јастучића се на подневној жези, под утицајем сунчевих зрака, шири мирис
                етеричних уља који мами инсекте и пчеле. Увек су ме ови дивни цветови привлачили својим
                јединственим мирисом; моја наклоност и љубав припада им још од мога детињства.
                Тимијан је из земаља Средоземља стигао код нас у 11. веку. Некада гајене врсте, које су поново
                постале дивље, данас се могу у нашим баштама наћи као баштенски тимијан (Thymus vulgaris).
                Он је, насупрот ливадском тимијану, висок до 50 цм. Дејство им је исто. Ова лековита биљка је
                била општепозната још у античка времена. У предању пише: "Тимијан је, пре свега, љут и јак. Он


                52
   48   49   50   51   52   53   54   55   56   57   58