Page 51 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke

Боквица се првенствено употребљава против обољења
дисајних органа, нарочито код јаког катара, кашља, великог
кашља, код плућне астме, па и код туберкулозе плућа.
Швајцарски парох Кинцле, самоуки лекар - природњак и
познавалац велике лековите моћи наших биљака, пише:
"Употребљава се цела боквица, било које врсте, заједно са
кореном, зељем, цветом и семеном. Као ниједна друга биљка,
она чисти крв, плућа и желудац и зато је добра за оне који имају
мало крви (или им је она лоша), слаба плућа и слабе бубреге,
блед изглед, осип, храпаву кожу и лишајеве, или који кашљу и
пате од промуклости и који остају мршави као козе чак и када би
их неко ставио у маслац. Она слабуњавој деци, која у развоју
заостају упркос доброј исхрани, помаже да стану на ноге."
Сама сам неким људима који су боловали од плућне или
бронхијалне астме помогла боквицом, у истој количини
помешаној са тимијаном (види начине употребе). Овај чај се
препоручује и код обољења јетре и бешике. С величанственим
дејством се код бронхитиса, плућне и бронхијалне астме
употребљава чај који се припрема на следећи начин: хладна вода у
коју је додата пуна мала кашика жутог шећера и кришка лимуна
(ако је прскан, онда без коре) загрева се док не проври и пусти да баци четири до пет кључева,
склони са ватре и тек тада се у њу стави пуна мала кашика чајне мешавине. Нека одстоји пола
минута. У тешким случајевима чај припремати свеж четири до пет пута у току дана. Пити га у
гутљајима, топао колико год болесник може да поднесе.
Како се у старим књигама о лековитом биљу може прочитати, семе боквице помаже против
стварања каменаца ако се дневно узима по осам грама. Уз то се пије и чај од боквице. Сируп од
ове биљке чисти крв од свих нечистоћа и патогених клица. Треба га употребити као праву куру
тако што се дневно пре сваког оброка узме по једна велика кашика (код деце мала кашика)
сирупа (види начине употребе).
У сеоским срединама је познато да је боквица од давнина веома омиљен лек за ране. Када се
једном неки сељак на њиви тешко повредио алатком, узео је, на моје изненађење, свеже листове
боквице, смрвио их трљањем и ставио на рану. Она се није запалила иако сељак није опрао
зеље. Свежи измрвљени листови помажу код одеротина, посекотина, уједа осе, па чак и код
уједа бесног пса, отровних животиња и змија, у последњим случајевима као помоћно средство
ако лекар није доступан. У једној старој књизи о лековитом биљу пише: "Када паук уједе жабу,
она одмах хита да тражи боквицу. Она ће јој помоћи."
Свежи листови, смрвљени међу прстима и помешани са мало соли, стављени на врат, лече
гушавост. Ако се ципеле поставе листовима боквице, нестаће пликови изазвани ходањем. Пролази
свака израслина, макар била и канцерогена, ако се лечи свежим измрвљеним листовима боквице.
Они помажу и код злоћудних обољења жлезда. У таквим случајевима је добро потопити свежи
мајоран у маслиново уље (у хитним случајевима може да послужи и осушени мајоран). Мајоран се
стави у боцу, прелије уљем и 10 дана остави на топлом месту. Оболеле жлезде се намажу
добијеним уљем, преко њега се стави смрвљени лист боквице и повеже памучном тканином. За
кратко време доћи ће до побољшања.
На једном предавању у Парохијском дому градске Парохијске цркве у Линцу указала сам на то да
измрвљени лист боквице може излечити сваку рану, па макар она била стара и десет година.
Када сам пет месеци касније говорила у сали Школе за сестре Црвеног крста у Линцу, за реч се
јавила једна жена: "Тада, када сам Вас слушала, сумњала сам у Вашу тврдњу да се листом
боквице може излечити свака рана, ма колико да је стара. Моја сусетка је седамнаест година
ималаотворене ране на нози и због тога већ одавно није излазила из куће. Следећегдана сам јој
ипак донела листове боквице и по Вашем упутству јој обложила болесну ногу. Сада морам да
повучем реч о својој сумњи: на наше изненађење, рана је брзо зарасла и у последњих пет месеци
се више није појављивала."
Други пример: тешки ратни инвалид без ноге, који је носио протезу, имао је отворене ране на
ампутираној нози, настале због дуготрајне летње жеге. Никако се нису могле излечити: ни мастима,

50