Page 58 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke

МЛЕЧИКА ПОМАЖЕ (од дра Дирка Арнцена из Берлина - Dirk Arntzen, Berlin)

Писмо од дра Арнцена, лекара-практичара и антропозофа /10/: "Схватање биљака онако како
је то зачео Рудолф Штајнер (Rudolf Steiner) а како су разни биолози и ботаничари усавршили
заснива се на опису који следи. Ово схватање је заправо једна слика, и назива се обрнути трочлани
човек. То значи да корен посебно одговара нервно-чулној организацији, тј.глави човека, регион
листова средњем, ритмичком (срчаном) систему, а регион цвета и плода метаболизму и удовима.
Овај приказ, као и све у животу, не може се примењивати механички. Он мора бити разрађен за
сваку биљку, и обрнуто за сваког пацијента понаособ. Али ако се ово једном схвати, макар у
почетку и на малом броју примера, постојаће чврсте и трајне основе за разумевање односа између
човека и биљке, који је, иначе, увек помало нејасан.
Принцип овог процеса навешћу на једном примеру. Узмимо хамамелис (Hamamelis virginica). Његови
цветови зими ничу директно из коре и нема нормалне повезаности са листом. Кора спада у
минералну област корена. Имамо, дакле,ситуацију где се принцип метаболизма цвета директно
судара са нервно-чулним принципом корена и коре, а да није присутна здрава, нормална равнотежа
коју посредује лист. Та ситуација код човека (и код животиње, наравно) постоји, на пример, кад је
присутна рана, пре свега у области ануса. Хамамелис је пример за рану, за хемороиде. Он може
доживотно да се носи с овом ситуацијом а да при том не дође до обољења. Да, могло би се рећи,
рана живи кроз ову посебну ситуацију, и са њом. Стога биљка за нас може да буде лек; јер, она
нам показује како да се поставимо према одређеној ситуацији која је таква каква је, а да се при
том не разболимо док год живимо. И зато што су овакве ситуације животне чињенице, дакле већ
нешто духовно, не зависе толико од материјалног, чиме може да се објасни дејство хомеопатских
раствора (потенцијала).
А сада нешто о епилобијуму Марије Требен, о млечики. Ова биљка одликује се пре свега тиме да
је оно што се најпре сматра малом безазленом цветном дршком у ствари један скривени плодник
који, како то и доликује плоду, после цветања знатно набубри, промени боју и нарасте у дужину. У
јесен испадају семенке богато обавијене памуком. Млечика је у својим разним врстама прилично
распрострањена. Биљка цвета и рађа много, што значи да у области цветања и оплодње она
интензивно иживи свој живот; листови, стабљике и корен се, као неинтересанти за њу, повлаче.
Све то, пренесено на човека, значи: главно дејство треба да тражимо у доњем делу човека (у
"доњем човеку"), којем битно припадају мокраћни и расплодни органи. Посматрано са другог
аспекта, област црева се у већој мери може искључити (што се више односи на оне лековите
биљке које имају неки укус, на пример горке биљке).
Плодник као битни, упадњиви део налази се у унутрашњости. То може да се схвати и тако да се
код млечике јасно види исти положај плодника као што је положај простате код човека. Развој
плода у јесен даје повода да се повуче паралела са јесени човековог живота као свеприсутном
нуспојавом ове тако честе "болести".
Нешто веома слично постоји и код лубенице, бундеве: скривен плодник, драстичан раст после
цветања и такорећи неизбежно дејство на мокраћне органе. Исто тако и крушка (Ругиз). И, за
стручњаке: Hypoxis rooperi, јужноафричка биљка извор ситостерола, такође има скривен плодник.
Пажње је вредна појава да неке важне урогениталне биљке као што су топола и памук (Gossypium)
такође показујујако, упадљиво стварање памука. Објашњење за ово још није нађено.
Најделотворнији је, како и Марија Требен пише, чај. Ова миршљава воденаста творевина
лековитој моћи даје још и посебан смер ка доњем делу човека и ка његовом мокраћном систему.
И, што је најважније, млечика помаже! Велико хвала овој жени која је поново открила досад
превиђану лековиту биљку из Божје апотеке."

/10/ Антропозофија , филозофско учењв које је основао Рудолф Штајнер, по којем се "духовним очима гледа" и непосрвдно
опажа и општи са "вишим световима"; тело је подложно закону наслеђа, душа судбини коју сама ствара, а дух закону
реинкарнације, прим. прев.

57