Page 12 - Maria Treben - Zdravlje iz Božje apoteke

С Р Е М У Ш, МЕДВЕђИ ЛУК (Allium ursinum)

Свако пролеће доноси нову наду у сунце и у топлоту. Поново се
осећамо весели и полетни, радујемо се првом зеленилу и
раздраганом цвркуту птица, а свим срцем све то осећамо као
благонаклони дар нашег Створитеља. С новом зеленом раскоши
требало би да започнемо пролећну куру прочишћавања црева као
и целог организма која ће нас освежити, а здравље поспешити.
Пре свих је сремуш, познат и под називима цремош, сремуж,
сремуша и сремужа, медвеђи лук, дивљи лук, један од првих
весника пролећа. Сјајни зелени листови копљастог облика, налик на
листове ђурђевка, расту из дугуљасте луковице обавијене белом
провидном љуском. Глатка светлозелена стабљика са округлом
белом цвасти дугачка је до 30 цм. Сремуш расте на влажним
ливадама богатим хумусом, затим на сеновитим влажним
плодним равницама, испод жбунова и у листопадним и планинским
шумама. Његов продорни мирис белог лука осети се и пре него што
се биљка угледа. Због овог мириса се зове и дивљим белим луком и
никако не може да се побрка са ђурђевком или са отровним
мразовцем иако су им листови слични.
Већ у рано пролеће су многе влажне шуме покривене свежим
зеленим листовима сремуша.Они из тла иначе израстају у априлу и мају, а понекад и раније.
Цветови могу да се виде тек средином маја и у јуну. У сремушу се крије велика лековита моћ, а
прича се да га и медведи траже када се пробуде из зимског сна да би њиме очистили желудац,
црева и крв, па је једно од народних имена ове биљке и "медвеђи лук" (исто је значење и његовог
назива на латинском, прим. прев.). Сремуш има битне особине нашег белог лука, само је много
лековитији. Зато је нарочито погодан за прочишћавање црева у пролеће и помаже код неких
хроничних обољења коже.
Пошто сушењем листови губе лековитост, за пролећну куру прочишћавања црева и целог организма
користе се у свежем стању. Ситно насецкани, стављају се на хлеб намазан маслацем, додају као
зачин (некуван) чорбама и супама, кромпиру, кнедлама и другом јелу која иначе зачињавамо
першуном и тиме их чинимо укуснијим. Листови сремуша се могу припремити и као спанаћ или
као салата. Пошто им је у већим количинама укус љут, требало би их приликом припремања
варива помешати са листовима коприве.
Младе листове ваља скупљати у априлу и мају, дакле пре него што биљка процвета, а луковице
у касно лето и у јесен. Луковица сремуша може да се користи исто као што се користи бели лук.
Особе са осетљивим желуцем исечене листове и луковице сремуша треба да прелију топлим
млеком и да их у њему оставе два до три сата те да добијену течност пију гутљај по гутљај.
Да бисте сремуш имали у кући током целе године, припремите га у облику алкохолне есенције
(види начине припремања). У мало воде ставите 10 до 12 капи есенције сремуша и ову течност
пијте свакога дана јер она изванредно подстиче процес памћења, спречава настанак
атеросклерозе (закречавања артерија) и отклања многе друге тегобе.
Сремуш веома повољно делује и на желудац и црева /5/. Веома је добар код акутног и хроничног
пролива чак и онда када га прате стварање гасова и колике, као и код цревног затвора до којег
долази било због грчева (спазма), било због њихове лењости. После употребе сремуша брзо нестају
и глисте, чак и оне дечје. С побољшањем рада црева нестају и тегобе које се често јављају код
старијих људи, или код оних који једу преко мере, а последица су лењих или препуњених црева.
Такође нестају срчане сметње и несаница које потичу од лошег варења, као и тегобе настале
због закречења артерија или високог крвног притиска као што су несвестица, осећање
притиска у глави и гушење. Притисак постепено пада. Вино од сремуша (види начине употребе)

/5/ Природњачка медицина прописује да се неколико пута годишње пости и примени тзв. хидротерапија колона (дебелог
црева) којој може да претходи пијење чајева од лековитог биља, прим. ред.

11