Page 24 - Meša Selimović - Tvrđava
P. 24
tudjeg, i cesto govori i ono sto ne misli, ili ono sto misli samo danas, a sutra,
zaboravi. A sta ce meni to?
- Ili hoces da prijavis? - ljubazno se iscerio strasni Osman Vuk.
Izgrdio me i Mula Ibrahim, zbog uplitanja u nezgodan razgovor. Lako je Sehagi
Soci, on je bogat i prebogat, sve visoke cinovnike drzi u dzepu pozajmicama i
mitom, i svi se prave da ne znaju sta Sehaga govori. A sto sam ja? Siromasni
pisar kod njega fukare. Neka samo kogod jace kihne, oduvace nas kao prasinu.
Cak i mocniji ljudi stradaju, a mali se samo istope. I nije nase da pitamo zasto
Sehaga tako govori. Njegove brige su drukcije, a nase je da ne potonemo u
ovom zivotnom vrtlogu. Zato, pamet u glavu!
Znao sam to, odavno sam slusao, u radnji, na ulici, u carsiji: pamet u glavu!
Kao posljednji zakon, ako najsigurnija zastita pred bezbrojnim opasnostima.
Zbog svega sto mozes da ucinis, zbog rijeci, pogleda, misli, i zato: pamet u
glavu!
Boj se svega, ne budi ono sto si!
Nisam mogao pristati na takvo beznadje, postoji valjda i neka druga
mogucnost za ljude osim straha, ali sam zapamtio taj nauk, to zajednicko
mucno iskustvo, koje je zagadjivalo zivot.
Pa dobro, poslusacu: pamet u glavu, Ahmete Sabo! Bas zato da mi ne zgade
ovaj novi zivot.
Posao sam jednog popodneva da Tijani kupim poklon na carsiji. Mula Ibrahim
me upozorio, bez ikakve potrebe, da ne navikavam zenu na skupe poklone. To
je lijepa navika, ako je razumna, pricinjava radost i posrzava ljubav. Ali ako je
nerazumna, stvorice u zeni pohlepu, a meni ce postati teret. Nista skupo! Vec
nesto sitno a lijepo, struk cvijeta, ili nesto korisno, papuce, kad joj se stare
poderu, samiju, ako nema u cemu izaci, i lijepu rijec, to je najvrednije.
- A bas sam mislio da joj kupim zlatnu ogrlicu!
- Niposto! To nije paznja, vec ludost.
Nasmijao sam se:
- Rado bih ucinio tu ludost, kad ne bih morao zivjeti sa svojih dvadeset pet
grosa godisnje. Odakle mi toliki novac za ogrlicu!
- Sta ja znam. Tvojoj zeni je isplacen njen dio imanja.
- Dobila je takvu sitnicu da me sramota i pomenuti.
- Zasto si pristao?
- Bas me briga.
- Ej, tesko zeni s tobom, i tesko djeci koja ce ti se roditi.
- Svako se radja sa svojom srecom.
- Tako govore svi lakomisleni.
