Page 207 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

svaku muslimansku teokratiju. Treba apsolutno pročitati
i razmišljati...
Mišel Fuko je komentarisao ovu iransku revoluciju u nizu
članaka poručenih od lista Corriere della sera. Ti članci su preuzeti
u Dits et écrits (tome III, 1976-1979). Stvarno se ne može ostati
ravnodušan nad stranicama koje on posvećuje ajatolahu kao nadi
iranskog naroda, povratku spiritualnog u politiku - što ga, čini se,
raduje - ukidanju sramnog režima o kojem on lucidno i informisano
piše, rađanju otpora mondijalizaciji od strane islama - gde jasno
predviđa predstojeće zaloge.
Ovi tekstovi zaslužuju više nego polemiku: Fuko slep / Fuko
heroj, Fuko podrška ajatolahu / Fuko koji ne može da se prevari.
Da onaj ko te godine radi u Kolež d Fransu (Collége de France)
na rađanju biomoći može biti izvrstan u analizi tekstova, ali
istovremeno grešiti u analizi činjenica, eto šta interesuje istoriju
filozofije. Čitaćemo ponovo drugim pogledom njegov čuveni tekst
pod naslovom („Les ’reportages’ d’idées”, pages 706-707).

7

Posthrišćanski laicitet. Za istoriju ovih pionirskih pokreta
laiciteta kroz istoriju, čitati Žaklin Laluet (Jacqueline Lalouette) La
libre-pensée en France. 1848-1940 (Albin Michel). Pregled je
izradila istoričarka koja pruža mogućnost da se upozna znatan
broj činjenica o tom pitanju. Polazeći od ove knjige, mogućna je
jedna refleksija o laicitetu, korisnija za suočavanje sa zalogama
XXI veka koje više nisu nacionalne, o borbi za razdvajanje Crkve i
Države. Taj posao ostaje da se obavi - a on je postao planetaran...
Otuda korist od postmoderne laičke misli, znači
posthrišćanske. U oportunističkoj biblioteci na ovu temu videti
sintetično delo (Henri Pena-Ruiz) Qu’est-ce que la laïcité? (Folio).
Pristalica definicije Treće republike sa tolerantnom neutralnošću,
on ipak brani ideju da su laicitet, takođe, republikanske vrednosti,
politika socijalne pravde, realni javni prostor (strana 97), a ne vidi
se jasno kako on može braniti te vrednosti i monoteizam koji im
suštinski protivreči. Njegova tačna analiza o sektama koje
isključuje iz laičke tolerancije - strana 98 - i „šarlatanima koji jeftino