Page 202 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

6

Patrološka kaša. Sa hrišćanstvom, filozofija postaje
sluškinja teologije, a ova disciplina glose i međuglose. Filozofirati
postaje prema tome komentarisanje tekstova Biblije i
cepidlačenje do sitnica stvarajući jedan svet čistih apstrakcija i
dezinkarnisanih pojmova. Kad to nije slučaj, autori grčke i rimske
patrologije fabrikuju jedan moral asketskog ideala čije su
opsesije mržnja prema telu, željama, strastima i nagonima,
pohvala celibata, uzdržavanja, nepotočnosti.
Dobar uvod u ova imena i ovaj postupak u Mondezer (C.
Mondésert), Pour lire les Péres de l’Eglise dans les Sources
chrétiennes (Foi vivante, 1979); Žan-Iv Lelu (Jean-Yves
Leloup, Introduction aux „vrais philosophes“. Les Péres grecs: un
continent oublié de la pensée occidentale, Albin Michel, 1998). Oni
za sebe zbilja tvrde da su „pravi filozofi” (!), ali nepoznavanje
njihovog imena i njihovih tekstova nema premca sem u njihovom
realnom i efektivnom rasturanju u svakodnevnom životu već
vekovima. Živimo sa hrišćanskim telom koji su oni isfabrikovali...

TEOKRATIJA

1

Totalitarizmi, fašizmi i ostale surovosti. Nezaobilazan je,
naravno, rad Hane Arent (Hannah Arendt, Les origines du
totalitarisme (trad. M. Pouteau, M. Leiris, J. L. Bourget, R. Davreu
et E Lévy, edition revisitée par H. Frappat pour Quarto). A zatim:
Emilio Žentil (Emilio Gentile) Qu’est-ce que le fascisme (Fofio,
trad. P.E. Dauzat). Itafijanski naslov radije daje (Facisme. Histoire
et interprétation), ali formatiranje edicije navodi ovaj naslov knjige
manje kao uvodni nego što izbor izdavača nagoveštava. Da
završimo sa raspravama istoričara koji ne mogu da se slože oko
jedne definicije tog fenomena - što neke, recimo, vodi tome da
isključe Viši iz fašizma...
Manje konvencionalna, izvanredna i upozoravajuća knjiga
Žana Grenijea (Jean Grenier) Essai sur l’esprit d’orthodoxie