Page 211 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

sama pomisao da se u istočnim zemljama ubijalo u ime ateizma -
mada, nisam baš siguran da se ubijalo u ime ateizma, nego u ime
komunizma... Mislim da su tad neki ljudi bili vernici jer je to bio oblik
otpora zvaničnoj ideologiji partije. To je složenije pitanje. Time
hoću da kažem da ne podržavam marksističku upotrebu ateizma.
Ja se, apriori, držim filozofskog pristupa. Ja sam za
razgradnju hrišćanstva. Za mene ne dolazi u obzir recimo
rezonovanje De Sada ili Remboa koji kaže: Nek se Bog nosi! On
vređa Boga, potreban mu je kako bi ga vređao. Ja ne kažem da
Bog ne postoji.

Vi kažete da Bog još diše...

- Kažem da je Bog fikcija stvorena iz izvesnih razloga: ljudi
umiru, a ne žele da umru niti žele da znaju da će umreti. Kad to
malo snažnije spoznaju, onda se uvuku u logiku poricanja, a ta
logika proizvodi neku vrstu fantazije koja nagoni da verujemo u
onostrani svet. A onda taj svet naselimo bogom, po potrebi i
bogovima, polubogovima, anđelima, arhanđelima... Ateizam koji
zastupam nije marksistički, niti je antiklerikalan, tipa markiza De
Sada...

Šta je u osnovi vašeg ateizma? Slavljenje života?

- Da. Sledim kako ideje Fojerbaha, tako i Ničea.
Kod Fojerbaha imate ukidanje bogova, a kod Ničea imate želju za
post-hrišćanskom civilizacijom. To je ono što mene zanima. Za
mene je ateizam bio samo jedan trenutak. Otvorio sam zagradu i
rekao: dosta više s Isusom Hristom, hrišćanstvom, religijom,
islamom, Biblijom, Kuranom i tako dalje, zatvorena zagrada.
Prelazim na nešto drugo. Ateološka rasprava se, zaista, uspešno
prodavala u Francuskoj i u velikom broju drugih zemalja.