Page 204 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 204

Što  se  tiče  Maleka  Šebela,  on  predlaže  da  bi  se  ubrzalo
        kretanje, i da se ne bi čekalo deset vekova, jedan (Manifeste pour
        un  islam  des  Lumiéres.  Vingt-sept  propositions  pour  réformer
        l’islam (Hachette).  U  dve  reči:  da  islam  nije  islam,  lakše  bi  ga
        bilo braniti! Jer, šta bi bio neki feministički islam? Demokratski?
        Laički?  Individualistički?  Pristalica  jednakosti?  Tolerantan?  Koji
        prihvata  igru?  Itd,  ako  ne  suprotno  od  onog  što  je  on
        suštinski... Nema potrebe, da bi se branile ove zapadnjačke vrline,
        pozivati  se  na  jednu  knjigu  i  tradiciju  koje  ih  oduvek  osuđuju:
        napuštanje pozivanja na Koran i Hadide izgleda mnogo poželjnije
        da bi se ostvario projekat Prosvećenosti Maleka Šebela!

                                          3


              Hrišćanska nedela. Žorž Minua, L’Eglise et la guerre. De la
        Bible    à    l’er   atomique     (Fayard).     Malo     predugačko,
        ponekad razvučeno,  gubeći  se  u  detaljima,  bez  analiza,
        činjenično,  čak s  vremena  na  vreme  ovlaš  pristrasno.  Ništa,
        recimo, o blagosiljanju oca Žorža Zabelke posade Enola Gay koja
        je  razorila  Hirošimu.  Našao  sam  tu  pojedinost  kod  Teodora
        Monoa (Theodore  Monod)  Le  chercheur  d’absolu  (Actes  Sud,
        page 89). Od istog tog Teodora Monoa sam saznao (str. 93) da je
        katolička  crkva  odustala  od  Sedije  -  kraljevske  i  papske
        nosiljke nošene na ljudskim leđima - tek sa Jovanom XXIII...
              O  kolonijalizmu,  Mihaei  Prior,  sveštenik  obrazovan  kod
        lazarista  (Michaël  Prior)  Bible  et  colonialisme.  Critique
        d’une instrumentalisation  du  texte  sacré  (trad.  P.  Jourez,
        L’Harmattan, 2003).  Pitanje  kolonijalizma,  ropstva,  trgovine
        crncima koje su praktikovali muslimani dalo je malo radova: čitati
        (Jacques Heers) Les négriers en terre d’islam. La première traite
        des Noirs VII - XVI siécles (Perrin, 2003). On daje svoje razloge
        da  bi objasnio  ovo  ćutanje  u  istoriji  koje  sagledava  iz
        perspektive francuskog        dara     za     samokažnjavanje        i
        samoklevetanje.  Može se  sastaviti  istorija  i  sa  drugim
        motivacijama.
              O  Ruandi:  Žan  Damasen  Bizimana  (Jean  Damaséne
        Bizimana) L’Eglise et le génocide au Rwanda. Les Péres blancs
   199   200   201   202   203   204   205   206   207   208   209