Page 204 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 204
Što se tiče Maleka Šebela, on predlaže da bi se ubrzalo
kretanje, i da se ne bi čekalo deset vekova, jedan (Manifeste pour
un islam des Lumiéres. Vingt-sept propositions pour réformer
l’islam (Hachette). U dve reči: da islam nije islam, lakše bi ga
bilo braniti! Jer, šta bi bio neki feministički islam? Demokratski?
Laički? Individualistički? Pristalica jednakosti? Tolerantan? Koji
prihvata igru? Itd, ako ne suprotno od onog što je on
suštinski... Nema potrebe, da bi se branile ove zapadnjačke vrline,
pozivati se na jednu knjigu i tradiciju koje ih oduvek osuđuju:
napuštanje pozivanja na Koran i Hadide izgleda mnogo poželjnije
da bi se ostvario projekat Prosvećenosti Maleka Šebela!
3
Hrišćanska nedela. Žorž Minua, L’Eglise et la guerre. De la
Bible à l’er atomique (Fayard). Malo predugačko,
ponekad razvučeno, gubeći se u detaljima, bez analiza,
činjenično, čak s vremena na vreme ovlaš pristrasno. Ništa,
recimo, o blagosiljanju oca Žorža Zabelke posade Enola Gay koja
je razorila Hirošimu. Našao sam tu pojedinost kod Teodora
Monoa (Theodore Monod) Le chercheur d’absolu (Actes Sud,
page 89). Od istog tog Teodora Monoa sam saznao (str. 93) da je
katolička crkva odustala od Sedije - kraljevske i papske
nosiljke nošene na ljudskim leđima - tek sa Jovanom XXIII...
O kolonijalizmu, Mihaei Prior, sveštenik obrazovan kod
lazarista (Michaël Prior) Bible et colonialisme. Critique
d’une instrumentalisation du texte sacré (trad. P. Jourez,
L’Harmattan, 2003). Pitanje kolonijalizma, ropstva, trgovine
crncima koje su praktikovali muslimani dalo je malo radova: čitati
(Jacques Heers) Les négriers en terre d’islam. La première traite
des Noirs VII - XVI siécles (Perrin, 2003). On daje svoje razloge
da bi objasnio ovo ćutanje u istoriji koje sagledava iz
perspektive francuskog dara za samokažnjavanje i
samoklevetanje. Može se sastaviti istorija i sa drugim
motivacijama.
O Ruandi: Žan Damasen Bizimana (Jean Damaséne
Bizimana) L’Eglise et le génocide au Rwanda. Les Péres blancs