Page 216 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

drži filozofima predavanja iz filozofije, niti za buduće profesore
filozofije. On filozofira s prodavcima ribe, lučkim radnicima,
tesarima, prolaznicima. „Hej, dođi ovamo. Reci mi, ne misliš li da
je istina...” Ovaj kaže da nije siguran, a drugi će: “Ja mislim...” I eto
dijaloga. Mislim da se taj narodni, popularni smisao filozofije
izgubio.
Volim narod i želim da mu vratim filozofiju. Kad želim nekog
da uvedem u svoja razmišljanja, onda želim da mu kažem otkud
je to krenulo, kako je sve to poteklo. Postepeno iznosim priču o
nekom ko je poput njih, o nekom čiji je otac bio poljoprivredni
radnik a majka domaćica. Moj otac se brinuo o povrtnjaku, a majka
je kuvala povrće iz tog povrtnjaka... Tako krenem i počnem da
razmišljam šta znači kuvati, jesti, spremiti jelo.
U toku dana postoje tri-četiri trenutka koja se mogu pretvoriti
u trenutke hedonizma. To su prilike kad nekog možemo da
obradujemo ili sebi da priuštimo zadovoljstvo, a sve to dok
ispunjavamo neophodne životne potrebe. Morate jesti, nemate
izbora. Zato, nek to bude praznik. Isto je i sa seksualnošću. To je
prirodna potreba, pa nek bude praznik. Nek to ne bude kuluk, nek
ne bude zbog zdravlja ili zadatak po kazni. Neka to bude nešto
radosno.
Dakle, pisao sam i o erotizmu, o seksualnosti. Iznosio sam
hedonističke stavove. Pokazao sam kako možemo da se
radujemo, kako nekog možemo da obradujemo, a sve to je krenulo
od privrženosti jednog dečaka očevoj bašti i od jedne jagode iz te
bašte. A sve je, pak, dovelo do jedne teorije koja je sadržana u
Gurmanskom umu.

U knjizi Moć postojanja govorite o jednoj veoma bolnoj uspomeni
- pišete da vas je majka, kad ste bili dete, odvela u sirotište...

- Kao što ste malopre pomenuli, u mojim knjigama često
imate autobiografske predgovore. Razmišljao sam
kakav autobiografski predgovor da napišem a da odgovara
onome što sam ja sam - da to bude moja lična karta. Odlazak
u sirotište je verovatno najupečatljiviji momenat mog života, onaj