Page 215 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

ničeg posle smrti. Naš život je kratak i zato ga iskoristimo što bolje
umemo. Svaki izgubljen sekund je zauvek izgubljen ako nije
proslavljen.” To je ono što vam nudim i to, de facto, predstavlja
hedonističku filozofiju, nipošto ateističku religiju.

U vašoj filozofiji dajete veliki prostor autobiografiji. U gotovo svim
knjigama pišete poetske predgovore o različitim periodima svog
života. U Filozofiji ukusa ili Gurmanskom umu ispisujete
alimentarnu autobiografiju...

- Najpre, stvar je metodološke prirode. Sve do
Ničea smatrano je da filozof ima direktne odnose s idejama. On
je nekakva bestelesna ektoplazma, mozak u direktnoj vezi
sa svetom ideja. Kant nema telo, nema biografiju, nema život. On
ima mozak u direktnoj vezi sa svetom ideja i otkriva stvar po sebi,
saznajne moći a priori, itd... Kad se pojavio Niče, on je rekao: “Sa
svim tim treba prekinuti, to su predrasude. Filozof nije ektoplozma
koja ima direktne odnose s čistim idejama. Filozof je telo s
intuicijama, nagonima i strastima. On ima biografiju upisanu u
istoriji, u jednom sasvim određenom trenutku i epohi.” U
predgovoru Veseloj nauci, kao i u knjizi S one strane dobra i zla,
Niče nam poručuje da je filozofija ispovest jednog tela. To je
autobiografija jednog čoveka, žene, ljudskog bića. Pomislio sam:
“Pa, on je u pravu.” To važi i za ljude poput Kanta.
Drugo, ono praktično: pomislio sam da minimum poštenja
koji treba da imamo prema čitaocu jeste da mu kažemo otkud nam
dolaze ideje.

Zašto smatrate da recimo ja, kao vaš čitalac, treba da poznajem
vašu biografiju da bih shvatila vaše knjige?

- Zato što se sve vezuje za realnost. Zato što filozofija umire
ako se otkači od stvarnosti. Ne zanima me geto. Ja pokušavam da
pronađem duh antičke filozofije, a duh antičke filozofije nije
komplikovan: to su forum i agora. Dok Sokrat šeta agorom, on ne