Page 14 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

1

U društvu Gospođe Bovari. Za mnoge bi život bez
bovarizma bio užas. Zamišljajući da su drugi a ne ono što su,
zamišljajući sebe u drugačijem položaju od onog u kome su u
stvarnosti, ljudi izbegavaju tragiku, svakako, ali prolaze pored
samih sebe. Ja ne prezirem vernike, ne smatram ih ni smešnim
niti jadnim, ali očajavam što su im milije umirujuće izmišljotine za
decu od svirepih izvesnosti odraslih. Radije vera koja smiruje nego
razum koji zadaje brigu - čak po cenu stalnog mentalnog
infantilizma: to je operacija metafizičkog opsenarstva po
čudovišnu cenu!
Stoga osećam ono što se uvek podiže iz moje najdublje
unutrašnjosti kad prisustvujem očiglednom ludilu: sažaljenje za
prevarene, praćeno gnevom protiv onih koji ih stalno obmanjuju.
Nema mržnje prema onom što kleči, nego uverenje da nikad nema
nagodbe sa onima koji ih mame u taj ponižavajući položaj i u
njemu ih održavaju. Ko bi mogao prezirati žrtve? I kako se ne boriti
protiv njihovih dželata?
Duhovna beda rađa odricanje od samoga sebe; ona je ravna
seksualnim, duhovnim, političkim, intelektualnim i ostalim
bedama. Čudno kako prizor ludila kod drugog navodi na smeh
onoga ko ne zapaža sopstveno. Hrišćanin koji jede ribu petkom
smeje se muslimanu koji odbija svinjsko meso, a ovaj se ruga
Jevrejinu koji odbacuje ljuskare... Lubavič koji se klanja pred
6
Zidom plača s čuđenjem posmatra hrišćanina koji kleči na naslonu
za molitvu dok musliman namešta svoju serdžadu u pravcu Meke.
Ipak, niko neće da vidi brvno u svom oku a vidi iver u tuđem. I da
bi kritički duh, inače toliko umesan i uvek dobrodošao kad je
posredi drugi, dobio ukoliko bi se preneo i na sopstveno vladanje.

6 Lubavič - pristalica jevrejskog anticionističkog i
ultraortodoksnog pokreta, nastalog početkom devetnaestog veka
u beioruskom gradiću Lubavič. - Prema Larusu, prim. prev.