Page 132 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Rodoljub Čolaković je drhtao od uzbuđenja kad ga je Mustafa uveo
u zidine Kremlja, u čijem se levom krilu nalazio skromni dvosoban stan
Alilujevih. Na ulazu su oficirima bezbednosti pokazali isprave i sačekali

đ
Fe u, koji ih je nekim dugim hodnikom, uskim, slabo osvetljenim i
vijugavim stepenicama odveo u unutrašnjost zgrade. U nevelikoj sobi, u
č
kojoj je gorela elektri na svetlost, do ekala ih je Olga Alilujeva, ogrnuta
č
ć
crnim šalom. Mustafa joj je poljubio ruku, pa onda Č olakovi . Rekla je:
„Zaboravljate nas stare, a to zaista nije lepo!“
U svojim memoarima Kazivanja o jednom pokoljenju Č olakovi ć je

izbegao da uopšte pomene jedan izuzetno značajan susret o kome je
govorio majoru Udbe Bori Neškoviću, koji je po Rankovićevom nalogu
1948. godine ispitivao „slučaj Mustafe Golubića“. Naime, jednog dana je
Mustafa rekao neodređeno Čolakoviću da ga čeka na Crvenom trgu.
Kad su se našli, bez reči ga je poveo na glavni ulaz u Kremaljski dvorac.

Stražari su ih pustili bez legitimisanja, što je značilo da je Mustafa tu
domaći. Otišli su na čaj u prostorije koje su ranije pripadale Staljinovoj
ženi, a u kojima se u to vreme sastajalo izabrano društvo sovjetskih
rukovodilaca i njihovih porodica. Pred kraj ove č ajanke u salon je ušao
Staljin i, posle pozdrava sa prisutnima, prišao Mustafi, koji mu je
predstavio Čolakovića kao svog prijatelja, bivšeg teroristu i sada

funkcionera KPJ. Posle kraćeg razgovora, u kome se Staljin interesovao
za stanje u jugoslovenskoj partiji, pozdravili su se i razišli.
č
Kad je jedne ve eri, po obi aju, svratio Golubi u, Č olakovi ć ga je
ć
č
našao u društvu visokog, naočitog čoveka, odevenog u sportsko odelo
od engleskog štofa, u kratkim pantalonama, vunenim dokolenicama i
č
poludubokim cipelama od sme e kože. Po držanju i odelu li io je na
đ
poslovnog čoveka, kome uspešni poslovi ulivaju samopouzdanje i
ležernost. Bio je to Nikola Kovačević, crnogorski komunista i jedno
vreme član najvišeg rukovodstva KPJ, a u poslednje dve godine saradnik
sovjetske obaveštajne službe u Kini. Kovačević se inače tih dana često
viđao s Golubićem i Filipom Filipovićem. Nekad su odlazili kod
Bosanca, brigadnog generala NKVD-a Ivana Kralja. A svi su bili prijatelji

sa Staljinovim šuracima Alilujevima, inače važnim šefovima u NKVD-u,
koji su neposredno zadatke dobijali od samog Staljina.
Golubić je te jeseni 1933. iznenada otišao negde u Evropu, i
Čolaković je uglavnom dane provodio u učenju. Ponovo su se, sasvim
slučajno, videli posle više godina u luksuznom trosobnom stanu

Gorkićeve žene Beti Glan, odakle su pešice krenuli prema centru
Moskve.
„Hoću s tobom ozbiljno da porazgovaram, jer nisam siguran da

132