Page 133 - Milomir Marić - Deca Komunizma

č
ć emo se još videti. Došao sam na nekoliko dana“, po eo je Mustafa.
„Čuvaj se da te ovi maheri ne uvuku u neke svoje kombinacije. Ovi naši,
što se sad pogađaju ko će dobiti kakvu poziciju. Kombinuju, cenjkaju se,

trče u kadrovsku upravu Kominterne, podvaljuju jedni drugima, a ona
ć
ć
se s njima poigrava. Iako ne ose aju stvarnost svoje zemlje, ho e da
rukovode revolucionarnim pokretom. To ni Lenjin nije mogao! Pratim ja
te karijeriste ve ć petnaest godina. Č uvaj ih se i gledaj da se što pre
do epaš zemlje. Ina e ć eš propasti, a bilo bi mi te žao. Trebalo je još iz
č
č
Beča da se vratiš, još onda kad si video onu potmulu borbu za položaj.
Daleko od tih beskrupuloznih ljudi i čist od sumnje da si pristalica ma
koga od njih. U tom društvu, niko nikome ne veruje č im se ne slaže s
i
č
jednim, on je uveren da je s onim drugim. Po elo je to još dvadesetih
godina, kad su se naši prvi emigranti našli u Be u. Još onda su jedni
č
druge optuživali – te ovaj proneverio pare, te onaj održava neke

sumnjive veze. A sve su to prirodni pratioci života u emigraciji, dok se
ljudi bore za funkcije i ugled koji ne zavisi od njihovih ličnih kvaliteta,
nego od nahođenja drugih. Emigracija je prokletstvo i propast za svakog
revolucionara. Čim se klupko raspetlja, vraćaj se u Jugoslaviju, po svaku
cenu. Makar i na robiju!“
Potom je Mustafa Čolakoviću rekao da verovatno zna čime se on

bavi, iako mu nikad o tome nije govorio. Ne zato što mu ne veruje, nego
što je vezan zakletvom. Svoj posao smatra neophodnim, a za revoluciju
korisnim. Po oceni svojih starešina, ne radi ga loše, ali u dubini duše je
nezadovoljan. Nešto ga vuče u zemlju, na neposredan rad za našu
partiju. U svetu, krećući se s lažnim pasošem u džepu, opšteći i radeći s
ljudima koje nikad nije znao, niti oni njega – tim bezimenim vojnicima

revolucije – često se sećao zemlje i osećao takvu razdiruću nostalgiju da
je bežao u kakvo sklonište i ležao bolestan u postelji. Njemu li no nije
č
nimalo stalo do položaja. Poziv revolucionara shvata romantičarski i
izabrao ga je baš zato što najviše odgovara starom zavereniku iz
vremena Mlade Bosne, kad je kao mladić napustio školu i uobičajeni
gra anski kolosek i pošao u svet da se bije za svoje uverenje. Put je bio
đ
dugačak i neobičan – već trideset godina on ide njime kao nacionalni
revolucionar. Zaverenik i komita u odredu vojvode Tankosića.
Komunista i obaveštajac Crvene armije.
Golubićeve proročke reči brzo su se ostvarile. Čolaković je, posle
hapšenja Gorkića, isključen iz rukovodstva KPJ. Potpuno skrhan i

slomljen sreo je Mustafu u Parizu.
Č esto se Č olakovi ć vi ao s Mustafom, koji je na sastanke dolazio
đ
uznemiren i rasejan, pa su tokom večeri obično menjali po nekoliko

133