Page 130 - Milomir Marić - Deca Komunizma

situaciji u našim krajevima.
O Sovjetskom Savezu Mustafa je govorio samo u superlativima i
svoj posao je radio iz najiskrenijeg revolucionarnog uverenja. I Vejvoda

bi sigurno sebe smatrao aristokratom komunističkog pokreta da je znao
da radi za sovjetsku službu, jer se to računalo kao nešto daleko važnije
od „naše stvari“ – rad za veliku rusku revoluciju, Lenjina i Staljina –
lično!
Drugi put je Vejvoda u Beograd pošao opet s knjigom i novom
ceduljom s nekim drugim potpisom, koji je Bora Prodanovi ć odmah

prepoznao. Sav ozaren je uzviknuo: „Pa to je Mustafa Golubić!“ Tako je
Vejvoda konačno saznao kod koga radi. U Pragu ga je Mustafa pohvalio
za obavljen zadatak, uz primedbu da se Bora nepotrebno izlajao.
Vejvoda je bio zapanjen: otkud on to zna; na šta mu je Mustafa mirno
ć
č
rekao: „Ti si bio pra en od mog č oveka!“ Od tih re i Vejvoda je postao
prosto izgubljen čovek, koji polako i sigurno tone u zemlju. To mu je bio
najveći udarac u partijskom životu: u njega se nema dovoljno poverenja.
č
Mustafa je to osetio i izgovorio č arobnu, spasonosnu re enicu: „I mene
prate!“ Ako prate Mustafu, u kome je Vejvoda gledao celu Kominternu,
onda je sasvim normalno i prirodno da to rade i sa svima ostalima. Ljudi
mogu biti slabi, a svetsku revoluciju treba čuvati.

Pošto je, posle jedne nepažnje, uhapšen u Pragu, Vejvoda je za
Mustafu izgubio svaku vrednost. Sreo ga je posle izlaska iz zatvora na
Vasclavskim Namjestima, u šetnji sa jednom ženom i psićem. Radosno
mu je pojurio u susret, ali je Mustafa dreknuo: „Marš!“ Oterao ga je kao
obično pseto. Ubrzo mu je Mustafa zakazao sastanak u nekom parku
izvan grada i pitao da li je poludeo kad mu prilazi u centru Praga, gde je

najviše agenata. To je bio njihov poslednji kontakt. Vejvoda je jedino čuo
da ga je Mustafa uzalud tražio u Parizu 1939. posle njegovog povratka iz
Španije, želeći da ga pošalje s određenim zadatkom u zemlju.
Vrlo prisnu vezu sa Golubićem održavao je godinama Rodoljub
Č olakovi . Kad mu je 1933. godine on bio predstavljen u moskovskom
ć
stanu Labuda Kusovca, Mustafa je ustao sa stolice, čvrsto ga zagrlio i

poljubio. U Čolakoviću je video još friškog robijaša iz Jugoslavije, člana
terorističke organizacije Crvena pravda, koja je 1921. izvršila atentat na
ministra Milorada Draškovića.
Čolaković je posle Mustafu često nalazio u polumračnoj sobi u
zadnjem delu hotela Luks, gde su stanovali funkcioneri Kominterne ili

takvi namernici kakav je bio Golubić. Zaticao ga je kako leži, odeven, na
ivici nameštenog kreveta. S lulom u zubima i Marksovim Kapitalom u
rukama. Tog leta izučavao je posebno Marksovo učenje o

130