Page 168 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 168
Vasiljević, koji je bio zaposlen u ekspediciji državne štamparije i jedini je
mogao nabavljati blanko pasoše, nije s tim bio zadovoljan i prestao je s
dostavljanjem. Stokić i Kravljanac su bili zadovoljni tom platom i
dostavljali su pasoše. Ali nepovezane i debele 32 strane.“
Kako-tako je pokrivena ugovorena kvota ispunjenih ili blanko
jugoslovenskih pasoša. Kad je zaškripalo, Popović je krao pasoše svojih
rođaka. Prijatelj Dimitrije Milojević je uzeo i doneo mu pasoš svoje
majke. Pored toga, pribavljane su krštenice, školska svedočanstva,
univerzitetske diplome, izvodi iz matičnih knjiga, venčanice. Taj
materijal je preko „Žana“ i sovjetskog poslanstva slan u Moskvu.
„Ja sam bio uverenja da je Moskva snabdevala lica koja su u cilju
špijunaže i propagande bila poslata u druge zemlje. O ovim slučajevima
nisam govorio ni sa kim. Moram da napomenem da ti pasoši nisu bili
nemačkog porekla. Traženi su inostrani pasoši, ali nije bilo moguće da se
dođe do nemačkih pasoša“, dodao je Čeda Popović.
Na kraju svoje izjave on je govorio o dr Dušanu Kusovcu, kao
Golubićevom prijatelju iz mladosti, koji je takođe bio upoznat s
njihovom organizacijom za nabavku lažnih pasoša. Odbio je bilo kakvu
vezu s KPJ i izneo svoj utisak da je Golubić direktni nalogoprimalac
sovjetske vlade, za koju je duže vreme radio u Rusiji i po raznim
zemljama, uvek se vraćajući u Moskvu da podnese referat.
Poslednje Popovićeve reči bile su da je za komunističku
organizaciju za nabavku pasoša radio iz čisto idealističkih pobuda. Na
pitanje da li to shvatanje još ima, izjavio je da ć e i dalje biti veran
komunizmu, iako je, boreći se za njega, pretrpeo brodolom!
Tek onda je, 11. juna, počelo saslušavanje Mustafe Golubića, koji je
najverovatnije u zatvoru bio detaljno obavešten o iskazima i
„priznanjima“ Tihomira Višnjevca i Čede Popovića.
Zadržao se na svojim generalijama. Rođen je u Stocu. Majka Nura
mu živi u Dubravi, kod Stoca. Ima dve sestre: Zulku, u Mostaru, i
Habibu, u Čapljini. Osnovnu školu završio je u Stocu. Kao najboljeg
đaka, opština ga je poslala u Realnu gimnaziju u Sarajevo. Tu je pohađao
pet razreda, a onda prešao u Beograd. Maturirao je 1913. godine. Dobivši
stipendiju srpske vlade, otputovao je u Lozanu i upisao pravo u Ženevi.
Studije je nastavio u Parizu, stupivši u tajnu organizaciju Crna ruka, koja
je, po njegovim rečima, pripremala i izvela atentat na austrijskog
prestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. godine u Sarajevu. Golubić
je u izjavi Gestapou negirao bilo kakvo učešće u atentatu, objasnivši to
okupiranošću drugim propagandnim zadatkom za nacionalno
ujedinjenje. Atentatora Gavrila Principa upoznao je u školi, u Beogradu.
168