Page 168 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 168

Vasiljević, koji je bio zaposlen u ekspediciji državne štamparije i jedini je
               mogao     nabavljati   blanko   pasoše,   nije  s  tim  bio  zadovoljan    i  prestao  je  s
               dostavljanjem. Stokić         i Kravljanac su bili zadovoljni tom platom i

               dostavljali su pasoše. Ali nepovezane i debele 32 strane.“
                     Kako-tako je pokrivena ugovorena kvota ispunjenih ili blanko
               jugoslovenskih pasoša. Kad je zaškripalo, Popović                je krao pasoše svojih
               rođaka. Prijatelj Dimitrije Milojević           je uzeo i doneo mu pasoš svoje
               majke. Pored toga, pribavljane su krštenice, školska svedočanstva,
               univerzitetske diplome, izvodi iz matičnih knjiga, venčanice. Taj

               materijal je preko „Žana“ i sovjetskog poslanstva slan u Moskvu.
                     „Ja sam bio uverenja da je Moskva snabdevala lica koja su u cilju
               špijunaže i propagande bila poslata u druge zemlje. O ovim slučajevima
               nisam govorio ni sa kim. Moram da napomenem da ti pasoši nisu bili
               nemačkog porekla. Traženi su inostrani pasoši, ali nije bilo moguće da se

               dođe do nemačkih pasoša“, dodao je Čeda Popović.
                     Na kraju svoje izjave on je govorio o dr Dušanu Kusovcu, kao
               Golubićevom prijatelju iz mladosti, koji je takođe bio upoznat s
               njihovom organizacijom za nabavku lažnih pasoša. Odbio je bilo kakvu
               vezu s KPJ i izneo svoj utisak da je Golubić                direktni nalogoprimalac
               sovjetske vlade, za koju je duže vreme radio u Rusiji i po raznim

               zemljama, uvek se vraćajući u Moskvu da podnese referat.
                     Poslednje Popovićeve reči bile su da je za komunističku
               organizaciju za nabavku pasoša radio iz čisto idealističkih pobuda. Na
               pitanje   da   li  to  shvatanje   još  ima,   izjavio  je  da ć e  i  dalje  biti  veran
               komunizmu, iako je, boreći se za njega, pretrpeo brodolom!
                     Tek onda je, 11. juna, počelo saslušavanje Mustafe Golubića, koji je

               najverovatnije u zatvoru bio detaljno obavešten o iskazima i
               „priznanjima“ Tihomira Višnjevca i Čede Popovića.
                     Zadržao se na svojim generalijama. Rođen je u Stocu. Majka Nura
               mu živi u Dubravi, kod Stoca. Ima dve sestre: Zulku, u Mostaru, i
               Habibu, u Čapljini. Osnovnu školu završio je u Stocu. Kao najboljeg
               đaka, opština ga je poslala u Realnu gimnaziju u Sarajevo. Tu je pohađao

               pet razreda, a onda prešao u Beograd. Maturirao je 1913. godine. Dobivši
               stipendiju srpske vlade, otputovao je u Lozanu i upisao pravo u Ženevi.
               Studije je nastavio u Parizu, stupivši u tajnu organizaciju Crna ruka, koja
               je, po njegovim rečima, pripremala i izvela atentat na austrijskog
               prestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. godine u Sarajevu. Golubić

               je u izjavi Gestapou negirao bilo kakvo učešće u atentatu, objasnivši to
               okupiranošću         drugim      propagandnim          zadatkom        za    nacionalno
               ujedinjenje. Atentatora Gavrila Principa upoznao je u školi, u Beogradu.


                                                          168
   163   164   165   166   167   168   169   170   171   172   173