Page 171 - Milomir Marić - Deca Komunizma

1937. godine spasao osude na smrt kao „zinovjevac“ i „izdajnik Partije“.
To je potkrepljeno člankom u pariskom listu Liberte, u kome su Golubić i
Labud Kusovac označeni kao „špijuni i provokatori“.

Na osnovu tih novih podataka, Golubić je saslušan 17. juna. Ostao je
uglavnom pri onom što je ranije rekao. Negirao je vezu s grupom Koste
Novakovića, iako je za nju imao simpatija. Kao neosnovanu
podmetačinu srpske policije odbacio je pitanje o njegovoj službi za GPU.
Isuviše je bio kompromitovan i proganjan da bi bio od koristi. Na taj
č
na in policija mu se sveti zato što je izneo pravu istinu o Sarajevskom
atentatu. Golubić je svoj iskaz zaključio time da sada prvi put čuje za
ime dr Isaja Goldštajna i da su novine u Parizu bilo šta pisale o njemu i
Kusovcu.
Mesec dana posle Mustafe Golubića pala je i druga ruska mreža,
vojno-obaveštajna i diverzantska grupa Mate Vidakovića. U izveštaju

komesara IV odseka Specijalne policije Uprave grada Beograda Boška
Bećarevića stoji da je 4. jula 1941. godine u stanu sekretara Upravnog
suda Danice Maglajić, rođene Cvetković, u Dragačevskoj ulici broj 17a,
došlo do velike eksplozije paklene mašine. Tu je mesec dana stanovao
čovek koji se predstavljao kao izbeglica iz Hrvatske Mitar Dobanović,
č
železni ki radnik, s urednom poslovnom knjigom i potvrdom o
zaposlenju, izdatom od Direkcije železnica. Došavši na mesto eksplozije,
policija je utvrdila da je to zapravo opančarski radnik Mate Vidaković,
rođen 1906. u Prkovcima, srez Vinkovci, suđen 1929. na tri godine robije
kao komunista. U Sovjetski Savez je pobegao 1932. godine i tamo, prema
Bećarevićevim podacima, završio terorističke nauke i komunističku
školu na Sverdlovskom univerzitetu. U Španiji je bio komandant

bataljona Matija Gubec i o njegovoj hrabrosti je pisao č asopis Naši u
Španiji.
„Posle sloma komunističkog pokreta u Španiji, (Vidaković)
prebegao je ilegalno u Jugoslaviju i živeo u Crnoj Gori i drugim
pokrajinama, radeći na stvaranju komunističko-terorističkih grupa“, piše
u policijskom izveštaju. „U stan Danice Maglajić doselio se juna 1941. i

odmah počeo spravljati paklene mašine za postavljanje na železničke
pruge i druge objekte. Prilikom spravljanja jedne takve mašine na dan 4.
jula 1941. godine u 10.30 časova došlo je do eksplozije, od koje je kuća
teško oštećena, a on teško povređen. Eksplozivnu smesu spravljao je od
nekog belog praška, koji je grejao na električnoj struji u čaši koju je stavio

u ključalu vodu. Na visokoj temperaturi prašak iz čvrstog prelazi u
tečno agregatno stanje, zatim se razliva u kutije i prilikom udara dolazi
do eksplozije. Eksploziv je nameravao razlivati u kutije od cigareta Ibar

171