Page 169 - Milomir Marić - Deca Komunizma

U produžetku, ispri ao je kako je u vreme insceniranog Solunskog
č
procesa osuđen na godinu dana zatvora, posle čega je interniran na Krf i
u Afriku. Krajem 1918. pušten je, vratio se u Pariz i neko vreme radio

kao nadzornik u samostanu Ekol Žerson. Studije je nastavio u
oslobođenom Beogradu, ali ih nije završio jer je „bio lakomislen“.
Policija ga je proterala u rodno mesto Stolac. Zadržao se petnaest dana i
tajno se vratio u Beograd. Ponovo je uhapšen 1921. pod neosnovanom
sumnjom da je učestvovao u pripremanju atentata na kralja Aleksandra.
Interniran je na pet-šest meseci u manastir Rakovicu. Oslobodio ga je

poznanik, demokrata Ljuba Davidović, pošto je postao predsednik
Vlade. Otišao je u Pariz i, bez sredstava za život, skoro skapao od gladi.
Kad je, ubrzo, kralj Aleksandar posetio Pariz, policija je Golubića
preventivno uhapsila i proterala ga iz Francuske. Sklonio se u Be . Od
č
ć
njega su svi zazirali, nije mogao na i posao, pa je živeo od pomo i
ć
Udruženja jugoslovenskih studenata. Četiri puta je hapšen po nalogu
jugoslovenskih vlasti i na kraju proteran. U Berlinu se obratio za pomoć
Crvenoj pomoći, od koje je dobijao deset maraka nedeljno. Prijatelj Kosta
Novaković upoznao ga je sa šefom organizacije Alfredom ili Albertom.
Po njegovom nalogu je počeo da radi na nabavci pasoša i različitih
dokumenata u Parizu. Posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju, 1934.

đ
ć
ć
godine, pobegao je u Prag pod imenom „Popovi “ ili „Ðor evi “ (ne
seća se tačno). Kad se sleglo uzbuđenje, vratio se istim poslom. U Parizu
č
ostaje sve do po etka rata. Preko Milana otišao je u Rim i sovjetsko
poslanstvo zamolio da mu dozvole da prvi put ode u SSSR. Dobio je
ruski pasoš na ime Ivana Ivanovi a. Neko vreme se odmarao na
č
Kavkazu, a onda je, po zadatku Crvene pomoći, doputovao u Beograd.

Stanovao je kod Popovića, dr Kusovca, kod neke penzionisane učiteljice
u Ulici gospodara Vučića broj 158 i, do hapšenja, kod Višnjevca.
Interesantan je ovaj Golubićev iskaz Gestapou. Znajući da su
njegova lutanja po Evropi dobro poznata i nemačkoj i jugoslovenskoj
policiji, on ih ja manje-više tačno izložio. Međutim, sakrio je sve
kompromitujuće podatke koji bi ukazivali na njegov obaveštajni rad za

SSSR. Sudeći po držanju drugog uhvaćenog velikog ruskog špijuna
(Riharda Zorgea u Tokiju, oktobra 1941), on je po strogim pravilima
sovjetske službe i na to imao pravo, ako ne otkrije nijednu konkretnu
akciju i mrežu ljudi koji su u njoj učestvovali.
Posle dva dana, 13. juna, Mustafa Golubić je u istrazi objasnio da dr

Dušana Kusovca poznaje iz Beča, kao i njegovog brata Labuda, s kojim je
u Balkanskoj federaciji pisao članke o Sarajevskom atentatu, Solunskom
procesu i odgovornosti Srbije za izazivanje Svetskog rata. Od svog

169