Page 186 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Opet nije imao izlaza. Totalno izgubljen, odsečen i izolovan od svih
zbivanja u zemlji i svetu, tražio je kuda da pobegne. Izbegavao je susrete
sa poznatim seljacima i rodbinom, koji su pokušavali da kako-tako

obave, usled rata, zakasnelu setvu. Niko mu nije mogao pomoći. Dolazio
je na ručak i večeru kod brata Dušana Rkmana i interesovao se za
mogućnosti nove hajdučije na Kordunu: „Da mi je da se nekako
dočepam Turske. Tamo bih se snašao.“ Među komunistima još nije bilo
č
re i o ustanku. Č ak je CK KPH ukoravao Srbe iz Like i Korduna što se
junače i nisu lojalni vlastima NDH.

Već 10. maja 1941. godine ustaše su pohvatale sve uglednije Srbe u
Topuskom. Pavle Bastajić je bio među njima, ali je brzo pušten. Ponovo
je uhapšen 27. maja i sproveden u Zagreb. U ć eliji broj 14 zatvora u
Ðorđevićevoj ulici proveo je četiri meseca. Hrabrio je zatvorenike, koji su
ga oslovljavali sa „gospodine profesore“ i govorili da ć e on, ako

revolucija kod nas pobedi, sigurno biti ministar. Zatvorska hrana bila je
slaba. Supa, s malo hleba, ili prazno varivo. Samo što nisu poumirali od
gladi. Ako bi i stigao koji paket, zatvorenici su prvo odvajali nešto za
„srpskog vladiku“, kako su Pavla zvali zbog duge brade i kose preko
ramena. Od iscrpljenosti, ruke su mu drhtale, ali ga je kao i sve ostale
držala zajednička vera da Rusi imaju „tenkove, kao kvočke, ispod kojih

kao pilići izlaze drugi manji tenkovi“.
Dosije Pavla Bastajića zaključen je beleškom: „Otpraćen 24. oktobra
1941. u Jasenovac.“ Nema podataka da je tamo uopšte stigao. Izgleda da
su ga ustaše likvidirale negde usput.

186