Page 185 - Milomir Marić - Deca Komunizma

„Ne mogu vam objasniti zašto sam prekinuo vezu s Moskvom i
zašto sam se neko vreme krio i potucao po Evropi. Vi to jednostavno ne
možete razumeti!“

č
Znao je dobro č oveka kome duguje tu pri u i sam ga je potražio.
Jedne jesenje no i 1940, dok je napolju kiša lila kao iz kabla, neko je
ć
zazvonio na vrata Miroslava Krleže. Bez reči je uletela nepoznata mršava
prilika, uvelog lica i izgubljenog pogleda, u pohabanom odelu s koga su
se slivali mlazevi vode. Krleža je prepoznao Pavla Bastajića. Sreli su se
prvi put 1924. u Beču. Pavle je bežao pred policijom i sklonio se u hotel,

u kome je Krleža bio odseo.
Mnogo puta je Krleža ponavljao da nikada u životu nije čuo jezivije
priče od te Bastajićeve ponoćne ispovesti 1940. godine.
Odmah je Pavle prešao na stvar. Od 1922. za GPU, odnosno za
NKVD, obavljao je najneverovatnije i „najprljavije“ poslove. Radio je to

do 1936. godine, kada nije bio u stanju da izvrši jedan specijalan zadatak.
Pao je u duševnu depresiju i povu en je u Moskvu na odmor i le enje.
č
č
Posle godinu dana vratili su ga u Pariz i poslali u Španiju. U sebi je
osetio neki otpor i dao je otkaz. Za Staljina je likvidirao mnoge evropske
komunističke prvake i bilo mu je savršeno jasno da, na kraju, i sam neće
moći da izbegne njihovu sudbinu.

Proglašen je za dezertera, NKVD je za njim organizovao pravu
hajku na pariskim ulicama. Nekoliko puta je prošao kroz pravu kišu
đ
kuršuma i, č udom, ostao živ i nepovre en. U bekstvu je svra ao kod
ć
č lanova CK KPJ, uveravao ih je da je nevin, mole i ih za pomo ć ili, bar,
ć
da ga ne potkažu goniteljima. Onda je uspeo da dođe u kontakt sa
svojim nekadašnjim prijateljem Dragišom Cvetkovićem, koji je, u

svojstvu predsednika jugoslovenske vlade, boravio službeno u Parizu…
Ono što Bastajić nije želeo da kaže ni Krleži poverio je, u jednom od
svojih noćnih upada u Zagreb, profesoru dr Marjanu Hubeniju, koji je,
kao student u Parizu, s njim radio za NKVD.
„Rusi su me hteli upotrebiti u organizaciji atentata na Trockog. Ali
sam to odbio!“

Godinu i po je Pavle Bastajić proveo u Topuskom i okolini. Načisto
ga je ošamutio aprilski slom Kraljevine Jugoslavije. Č udio se kako se
tako brzo raspala i položila oružje „jedna dobra regularna armija“.
Uspostavljena je ustaška Nezavisna Država Hrvatska.
Strašna je ironija da je po etkom tridesetih godina Bastaji ć u
č
emigraciji po direktivi Kominterne na rušenju Jugoslavije tesno
sarađivao sa tim istim ustaškim glavešinama koji su se 1941. pod
nemačkim i italijanskim patronatom ugnezdili u Zagrebu.

185