Page 182 - Milomir Marić - Deca Komunizma

se Vaš brat, svršeni student društvenih nauka, sada nalazi u Beču. Još
dok je bio u Lozani, gospodin Bastajić je ispovedao ideje koje su se kosile
sa poretkom koji vlada u svim državama sem Rusije, pa i sada se u Beču

nalazi među takvim elementima, koji ne odobravaju poredak naše
države. Zbog ovakvog njegovog držanja njemu nije bilo moguće da se
vrati natrag u otadžbinu.“
Od tada policija je nekoliko puta godišnje navraćala u Pernu i kod
porodice se interesovala da li ima kakvih vesti o Pavlu, upozoravajući da
o svemu što saznaju obaveste nadležne vlasti. Zaista ništa nisu znali, sve

dok nije došao u decembru 1939.
Dva dana su pretresali familijarne stvari koje su se desile posle
njegovog odlaska. Rekao je da je u Beograd stigao u avgustu, da je zbog
svog ličnog opredeljenja za komunizam dobio izgon u rodno mesto i da
se za koji dan mora prijaviti žandarmerijskoj stanici u Topuskom, gde će

iznajmiti stan.
Kao opčinjen, posmatrao ga je brat od ujaka Dušan (Pavle ga je
zapamtio kao dete od tri godine), sada tridesetogodišnjak i organizovani
komunista. On ga je upoznao sa lokalnim aktivistima i zajedno s njima
mu predočio političku situaciju, posle izbora, na kojima su se komunisti
priklonili udruženoj opoziciji, na čelu sa srbijanskim demokratima i

Mačekovom HSS. Razumeli su oni njegovu želju za konspiracijom, ali im
nikako nije išlo u glavu što se Pavle drži pasivno i izbegava saradnju s
njima i što, iako je poznati komunista, nema nikakvu vezu s
rukovodstvom KPJ. Uopšte ga nisu interesovale njihove konkretne
akcije. Sve njihove predloge da rade zajedno pokušavao je da izvrda,
impresionirajući ih svojim poznavanjem svetske situacije. Nema od čega

da zazire, mislili su. Načelnik sreske žandarmerije u Vrgin-mostu
Andrija Č idi ć ponašao se prema Pavlu vrlo tolerantno, nije mu
ograničavao slobodu kretanja i blagonaklono je gledao na njegove
ilegalne nestanke. Čak je i banskoj upravi u Zagrebu prosledio Pavlovu
molbu da mu se dozvoli boravak u Zagrebu.
Dušan Rkman i njegovi prijatelji hteli su da im neko sa strane

rastumači Bastajićevo čudno držanje. Kao delegat Kotarskog komiteta
Partije za Glinu na Petu zemaljsku konferenciju KPJ otišao je Ranko
Mitić i sve ispitao. Tito mu je u jednoj pauzi objasnio da Pavle Bastajić
ima neke neraščišćene račune s Moskvom, u šta nikako ne treba čačkati.
Zbog toga komunisti na terenu s njim treba da prekinu svaku vezu.

ć
č
ć
Drže i se te zvani ne ocene, bra a dr Gojko, Dušan i Branko Nikoliš
odbili su da se sretnu s Pavlom, jer je „otpadnik, trockista i agent“.
Bastajić je bio pustio dugu kosu i bradu, izgledao je kao kakav

182