Page 231 - Milomir Marić - Deca Komunizma

ponešto nevoljno otkrije o drugima i sebi. Možda i nešto što se, sebi i
drugima, davno zarekao da će u grob poneti.
Već je obavio veliko spremanje kuće i prošle, 1984. godine, predao je

Institutu za bezbednost u Beogradu svoju trofejnu radio-stanicu.
„Ako zakašnjenje ustanka u Hrvatskoj i tragedija u Kerestincu
padaju na moju dušu, šta je radio CK KP Hrvatske, kad sam se ja i time
č
morao baviti?“, rekao mi je staloženo. „O meni na isti na in govore i
pišu proustaška Nova Hrvatska, zvaničnici Socijalističke Republike
Hrvatske i pukovnik JNA Milenko Doder. Kako da odgovorim na

nerazumna sumnjičenja i uvrede da sam ja ’provalio’ rezidenta NKVD-a
Srebrenjaka i da je moja žena bila ’gestapovka’? Isto je tako glupa i
blesava tvrdnja da je moja radio-stanica kontrolisana i prisluškivana.
Pošto je istu šifru u saobraćaju s Moskvom koristila i stanica Vrhovnog
štaba NOVOJ, Nemci bi, ako su mene već ’tolerisali’, Tita bar rado otkrili

i uhvatili.
đ
Rusi su me zvali telefonom. Taj naš vajni oficir Doder ne vre a
samo mene, nego i njih. Ne možemo se mi sad popišavati na ceo svet i
obaveze koje smo kroz istoriju preuzimali. Kome god padne na pamet
usuđuje se da me prozove i traži da otkrijem sve svoje veze. Nisam lud:
da ih pomlate! Ko kaže da je moja veza na ustaškoj policiji bio samo

Tibor Vaško! Nikada neću otkriti ni svoje veze s područja fašističke
Nemačke. Jedan od mojih saradnika, osvedočeni antifašista, sada mirno,
č
udobno i raskošno živi u velikom nema kom gradu, uživaju i u
ć
prekrasnoj ergeli konja. Treba li da, za sve ono što su za vreme rata
učinili za mene, nas, Ruse i uopšte saveznike, pod starost pravim
neprilike njemu i desetinama mojih nekadašnjih ljudi? Da na njih

pokažem prstom i pošaljem eskadrone neonacista ili pripadnika
specijalnih službi?
Pre nekoliko godina kod mene je, da me vidi, iz jedne velike zemlje
došla jedna milijarderka, koju sam ja svojevremeno slao kao našeg
agenta u drugu veliku zemlju. Bio je to krajnje dirljiv susret. Setili smo se
kako sam kod nje banuo u trenutku kad se u njenoj kući održavao

reprezentativni sastanak protivničkih špijuna. Njen muž je našao
rešenje: strpao me, cele noći, s njom u krevet. Sada me je ozbiljno ukorila
što je nisam ni dodirnuo.
Na isti način ne želim da denunciram neke druge časne ljude i da
đ
onim što znam o prošlosti komplikujem naše me udržavne odnose sa
Rusima, Englezima i Amerikancima. Prilično stvari jednostavno nisam
ovlašćen da saopštim, dok se ne objavi deo službenih materijala
Kominterne. Rusima svakako nije svejedno stalno izjednačavanje

231