Page 232 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Kominterne i NKVD-a u našoj javnosti. Pa to su vrlo obazrivo radile i
predratne fašističke i kraljevske policije. Ako bi to bilo tačno, sekcije
(partije) Komunističke internacionale ne bi bile ništa drugo nego obične

špijunske agenture strane sile, a najistaknutije vođe međunarodnog
proletarijata – policajci, obaveštajci i izdajnici.
…Da se razumemo, ne snosim odgovornost za sporazum o
zajedničkoj borbi za rušenje ’versajske Jugoslavije’ sklopljen na robiji u
Sremskoj Mitrovici između frankovaca i hrvatskih komunista. Jedan od
njegovih glavnih inicijatora jeste Andrija Hebrang. Kad je stvorena

NDH, zbog pregovora između Hebranga i ustaša, svim zatvorenicima u
Kerestincu bilo je pod pretnjom isključenja iz Partije zabranjeno da beže.
O Kerestincu se danas govori kao o dobro utvrđenom koncentracionom
logoru. Čuvao ga je najčešće po jedan stražar. Kad bi se napio u obližnjoj
kafani, zatvorenici su ga stavljali na kola, vozili okolo i vraćali. U Zagreb

su sami bez pratnje odlazili da popravljaju zube i svojoj rodbini su
govorili da im Partija ne dozvoljava da beže. Živi ljudi se toga sećaju i
nisu valjda sva dokumenta uništena.
Dedijer pominje sastanak CK KPH na kome je Hebrang rekao da je
NDH ostvarenje tisućegodišnjeg sna Hrvata o sopstvenoj državi?
Bio sam prisutan. Ustaše su predlagale stvaranje Komunističke

partije NDH, a zalog da će komunisti zaista biti verni Endehaziji bili su
sužnji u Kerestincu.
Međutim, kad sam posle nemačkog napada na SSSR predao depešu
Kominterne instruktoru CK KPJ Vladi Popoviću u kojoj su tražene akcije
i ometanje transporta nemačkih trupa što su kroz Zagreb prolazili
svakih petnaest minuta, on me je napao da sam saboter, antipartijski

č
č
element i pani ar. Da ne znam šta zna i Staljin i Crvena armija, da sam
sve izmislio, pošto će kroz petnaest ili najdalje kroz mesec dana sovjetski
tenkovi biti u Zagrebu. Č ak mi je uzbu eno objašnjavao kako su to
đ
specijalni tenkovi ’na sprat’, sa četiri topa: ’Ništa mi nećemo da rušimo,
kad ć e nam sve to, kroz koji dan, trebati u slobodi!’ Onda sam potražio
Radeta Končara, ali se i on solidarisao sa Popovićem i šefom partijske

tehnike Pavlom Papom. Vezu s Titom mi nisu dali. Rekli su da je
nemaju. Dobio sam je, naknadno, od njegove supruge Herte Has, na
rezervnu javku, pa sam gore poslao svog saradnika Branka Maleševića.
Streljanje prvih komunista iz Kerestinca, među kojima i Adžije,
Keršovanija, Price, ustaše su oglasile preko novina, uz pretnju da će se

za svaku diverziju streljati novih deset. Trebalo ih je spasavati i ne
dozvoliti da ih pokolju kao ovce. A šta se č ekalo? Da se Hebrang
dogovori sa Lorkovi em i Budakom, da ih, ipak, puste!? Predlagao sam
ć

232