Page 237 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 237
doprineo da se blago sačuva.“
„Admiral Jegipko je napisao memoare?“
„U grupi naših boraca putovao sam u Lenjingrad i pitao
predstavnika tamošnje organizacije španskih dobrovoljaca da li zna za
viceadmirala Jegipka, s kojim sam bio na podmornicama C-6 i C-2.
Obavestili su me da je on mesec-dva ranije pretrpeo moždani udar i
jedva koga raspoznaje. Posle nekoliko godina javio mi se njegov sin.
Rekao je da je ozdravio, napisao memoare i želi da sa mnom stupi u
vezu.“
„Jugoslovene niste sretali u Španiji?“
„Jesam, kako ne. Bilo nas je trojica u prvoj grupi koja je iz Moskve
stigla u Španiju pre formiranja Internacionalnih brigada. Dotadašnji
profesor KUNMZ-a Božidar Maslarić komandovao je jednom španskom
jedinicom sa zadatkom da ruši pruge i mostove, praveći prepreke
Frankovim trupama u nastupanju prema Madridu. Oko mesec i po bio
sam na Sijudad Univerzitarija i učestvovao u odbrani zapadnog dela
Madrida. Krajem 1936. pozvao me je CK KPŠ da, kao mornarički
stručnjak, hitno idem u Kartahenu. Mornari republikanci pobili su sve
svoje oficire i nije imao ko da komanduje. Šta se zbilo? Mornarica je bila
elitna, sa grofovima i markizima, koji su se odmah izjasnili za Franka, pa
su ih po kratkom postupku pokokali. Rusi su poslali svoj kadar, a došli
su i stranci, među kojima i nas dvojica Jugoslovena.“
„Ko je bio drugi?“
„Znameniti Dimitrije Omersa, 1941. godine komandant podmornice
Nebojša, jedine koja je pobegla. Išamarao je kralja Petra II Karađorđevića.
Ali to je dugačka priča.
Zajedno smo bili u podmorničkoj flotili Kraljevske jugoslovenske
vojske. On je 1931. bio oficir, ja tehničko lice, na podmorničkom kursu.
Odnosi između oficira i posade na podmornicama, kao uostalom i u
avijaciji, drukčiji su i daleko prisniji nego u drugim rodovima vojske…
Kad sam ja kolima Komande armije pošao u Kartahenu, svratio sam u
Albasetu, gde je bio sabirni centar i Štab Inter-brigada u formiranju. Tu
je za šefa bezbednosti izabran Roman Filičev (Fajn, Filipović) iz
Melenaca, na KUMNZ-u poverenik po NKVD liniji, poginuo 1941. u
odbrani Moskve. On me je pitao znam li nekog Omersu, komandanta
jahte jugoslovenskog kralja, u Španiji uhvaćenog kao ’špijuna’. Rekao
sam: ’Ti si lud, daj ga dovedi!’ Došao je vezan u žicu, razvezali su ga i ja
č
č
sam mu poru io nešto da pojede. Ispri ao mi je da mu Filipovi ć ne
veruje da je u Španiju došao kao iskreni dobrovoljac protiv nemačkog
fašizma, čovek kome su Švabe u Judenburgu 1917. obesile oca,
237