Page 283 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 283
joj prvu Dedijerovu biografiju maršala Tita i u njoj je ona obeležila ljude
koje je poznavala u Jugoslaviji. Potom je napisala svesku vlastitih
uspomena.“
„Vi ste je povezali sa sinom Žarkom?“
„Ona je stvarno bila ubeđena da on više nije među živima i za to je
optuživala Tita. Uspeo sam, međutim, da dobijem njegovu adresu i brzo
su izmenjali pisma. A kad smo Anja i ja 1965. dolazili u Jugoslaviju, na
beogradskoj železničkoj stanici sačekali su nas Žarkova supruga i deca i
mi smo im predali Pelagijine darove. Žarko je posle došao u Moskvu.
O svojoj osudi i progonstvu Pelagija nije htela da govori. Zapisala je
kako je u Kazahstanu bila izolovana. Pošto je bila osuđena na dvanaest
godina, izgubila je pravo na stanovanje u velikim gradovima.“
„U međuvremenu je bez ikakvih odjeka pisala pisma
jugoslovenskoj ambasadi u Moskvi?“
„Uglavnom zbog sina. Ta pisma najverovatnije nisu stizala do Tita.
U nekoliko intervjua stranim novinarima, govorio je kako je davno
umrla. Kad sam u CK SKJ dao prepis Pelagijinih uspomena, oni su ga
poslali Titu. Neki su i tada bili krajnje nepoverljivi i mislili su da se radi
o sovjetskoj provokaciji i falsifikatu.“
„Mnogo vremena posvetili ste radu na monografiji bivšeg
generalnog sekretara KPJ Milana Gorkića. Njegovo ime je kod nas posle
rata korišćeno isključivo u najružnijem kontekstu?“
„Iznenađen sam, pre svega, njegovom stvaralačkom plodnošću.
Objavio je masu stvari, od kojih je sada poznato barem šezdeset, što
knjiga, što brošura i članaka. Drugo, između njegovih i Titovih stavova
uopšte nije bilo razlike. Stvar je dotle išla da je jedan njegov rad iz
Proletera uvršćen u Titova sabrana dela.
Za Gorkića me je upravo zainteresovao taj očigledni nesklad
između jednodušne osude i njegove stvarne uloge u našem pokretu. Bez
obzira na sva zastranjivanja, partijski rad od 1932. do 1937. godine, dok
je on bio vođa, nije zamirao.“
„Nasuprot tome, veruje se da je Gorkić bio nekakav belosvetski
hohštapler, sumnjivog porekla, koji se Kominterni nametnuo nečasnim
spletkama?“
„U knjizi navodim da je Gorki ć u 15. godini postao č lan KPJ, što je
jedan od mojih recenzenata, pored pozitivne recenzije, pokušao da
ospori, smatrajući to suprotnim statutu Partije i pokušajem stvaranja
bespotrebnog mita. A on je to bio automatski, kao organizator i č lan
mesnog i oblasnog rukovodstva SKOJ-a u Sarajevu, odrastao pod
pokroviteljstvom Ðure Ðakovića i Sime Miljuša. Prvi partijski statut, sa
283
