Page 301 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 301

Pariza. Pisao je rubriku Noćni Pariz: gde se i šta najbolje jede. S njim me
               je upoznao fotoreporter Lajfa         Džon    Filips.  Iz Monda    sam poznavao sve,
               od   Bev-Merija     do   Švebela    i  Fontena.    Dolazio    mi   je č esto   i  tadašnji

               urednik Ekspresa Servan-Šrajber. Posle Staljinove smrti, interesovalo ga je
               šta mi mislimo. Rekao sam: ’Zna Staljin šta radi!’ Parafrazirao sam jedan
               stari vic, popularan u Jugoslaviji posle smrti Nikole Pašića: ’Zna Baja šta
               radi!’ Servan-Šrajber je to objavio u Ekspresu.“
                     „Posle povratka u zemlju, godinama ste bili podsekretar i zamenik
               ministra spoljnih poslova Koče Popovića.“

                     „Iz tog perioda sećam se jednog prijema u Belom dvoru. Postojalo je
               neslaganje između partijskog Politbiroa i našeg ministarstva oko
               priznavanja Istočne Nemačke. Mi smo se zalagali da se malo sačeka sa
               odlukom. Koča Popović            me je zamolio da pokušam da Titu izokola
               objasnim naš stav. Prišao sam Titu, koji je bio u nekom razgovoru.

               Naljutio se i nije hteo da razgovara. Posle minut-dva, prišao mi je i pitao
               me šta sam hteo. Seli smo, razgovor je bio toliko spontan i prijateljski da
               sam ja, ohrabren, mašući rukama, u jednom trenutku nesmotrenosti
               zakačio čašu sa crnim vinom i ono se delimično razlilo i na njegove bele
               pantalone. Očekivao sam bukvalno svašta, ali se Tito samo nasmejao.“
                     „SSIP je, zbog te vaše nespretnosti, verovatno pristao da prizna

               Istočnu Nemačku?“
                     „Bilo je onako kako je rešio Politbiro CK KPJ.
                     Vrlo zanimljiv susret imao sam 1959. na zasedanju OUN u
               Njujorku, sa sovjetskim predstavnikom Kuznjecovim. Pitao me gde je
               Koča, rekao sam mu da je otišao na Kubu da se sretne sa predstavnicima
               nove    revolucionarne       vlade   Fidela   Kastra.    ’Šta ć e  tamo,    to  je  jedan

               beznačajan buržoasko-demokratski prevrat!’“
                     „Kako je bilo u Londonu?“
                     „Odnosi sa Britanijom bili su uglavnom dobri. Imao sam kontakte
               sa Makmilanom, ali ređe nego s kasnijim premijerom Daglasom
               Hjumom. Iako je predstavljao desno krilo Konzervativne partije, bio je
               otvoren    i  konkretan.    Edvard    Hit  je  više  pažnje  poklanjao     frazeologiji   i

               spoljašnjim efektima nego stvarnom sadržaju problema o kojima smo
               razgovarali.
                     Makmilan mi je bio pomalo zagonetan. Nekada je fino i razgovetno
               govorio, a nekada je samo mrmljao, tako da ga uopšte nisam razumeo.
               Ispočetka sam svaljivao krivicu na sebe: zbog nepoznavanja svih nijansi

               engleskog jezika. Međutim, jedan prijatelj, Englez, objasnio mi je da on
               to u delikatnijim situacijama namerno radi.“
                     „U   Italiji  ste  ambasador      bili  skoro   pet   godina    i,  za  to  vreme,


                                                          301
   296   297   298   299   300   301   302   303   304   305   306