Page 297 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 297
neće slati rukovodeći kadar, jer ih je ionako već previše stradalo.“
„Putovali ste po svetu avionom, imali lažne pasoše, dobro ste se
nosili. Ko je sve to plaćao?“
„Nismo se svi ’dobro nosili’. Mi ’sveži’ emigranti nismo se č ak ni
pristojno hranili. Izdržavala nas je Crvena pomoć. Jugoslovenska filijala
dobijala je, naravno, dotacije od svoje centrale u Moskvi, ali je priličan
deo novca dolazio i od priloga komunista i simpatizera u zemlji.
Partijski fondovi su uglavnom popunjavani iz Moskve. Jedan od prvih
Titovih koraka na čelu Partije bilo je njeno finansijsko osamostaljenje.
Nije slučajno moj glavni zadatak u Americi bio prikupljanje pomoći od
naših iseljenika.“
„Kakav je utisak na vas ostavila Amerika, tada prilično odsečena od
ostalog sveta?“
„Naši emigranti, došli još krajem prošlog i početkom ovog stoleća,
živeli su dosta izolovano. Postojala je nekakva hijerarhijska gradacija
emigranata. Tek na njenom kraju bili su naši. Prve naše emigrante zvali
su ’hanki’. Od ’Hungaria’: smatrali su ih Mađarima. Jedno od naših
društava u Americi bilo je ’austrijsko’.
Kulturni život odvijao se oko crkava i svodio se na pevačka društva,
koja su, sa suzama u očima, prizivala zvuke rodnog kraja.“
„Zašto ste došli u sukob sa američkom komunističkom partijom?“
đ
„Sukob je prvo izbio izme u srpskog i slovena kog biroa, s jedne
č
strane, i hrvatskog, s druge. Pre toga, jugoslovenska sekcija je bila
č
najja a u KP Amerike. Koliko to govori o našem pokretu u emigraciji,
toliko i o slabosti KP SAD. Sukob je izbio po različitim pitanjima. Posle
su me optužili da sam pod uticajem nacionalističkih i šovinističkih
đ
gra anskih elemenata. Da sam trockist i da me je u Ameriku poslao
ć
Gorki , koji je tada bio uhapšen u Moskvi, a, verovatno, ve ć i mrtav.
Veliki greh bilo je i to što u listu Slobodna reč, prilikom potpisivanja
nemačko-sovjetskog pakta o nenapadanju, nisam govor Molotova
objavio u celosti. I ne na prvoj, već na drugoj strani.
U početku nisam mogao da shvatim o čemu se radi. Kasnije sam
video da iza toga stoji politika Kominterne, koja je u to vreme išla na
raspuštanje KPJ. Američka partija nas je 1939. obavestila da nam se
prekidaju sve veze sa KPJ. Poslali su čak i čoveka koji je izvršio
premetačinu u mom stanu i odneo dokumentaciju. Pre svega, sva Titova
pisma.“
„Kako ste uopšte održavali vezu sa CK KPJ?“
„Poštom na neke konspirativne adrese, preko retkih kurira i preko
američke partije.
297